Ко је Лука Бојовић?

Београђани и остали који су пролазили Врачаром, једним од елитних делова Београда, обрадовали су се када је отворена пекара „Бојовић“. На углу улица Кнегиње Зорке и Његошеве никла је модерна велика пекара препуна разних ђаконија, која је увек и у свако доба имала свеже производе. Немали се број млађарије ту окупљао ноћу нарочито да после изласка поједе нешто добро. Од тренутка када је почела да ради они из краја су знали да је то Лукина пекара, Луке сина Вука Бојовића управника београдског Зоолошког врта. О томе како је он дошао до тог уносног посла и на који начин је отворио тако скупу пекару није било превише питања.

Лука Бојовић, познатији као „пекар“ деведесетих година, бивши је припадник Српске добровољачке гарде, а био је и сарадник покојног Жељка Ражнатовића Аркана. Јуче се вратио у Србију након десетогодишњег издржавања затворске казне у Шпанији.

Бојовић је ухапшен 10. фебруара 2012. године у Валенсији, а осуђен је на 18 година затвора због организованог криминала. За фалсификовање исправа му је изречена казна од три, за злочиначко удруживање пет, а за поседовање оружја десет година затворске казне.

Прва пуцњава за коју се везује Бојовић је инцидент током деведесетих година у тада чувеној дискотеци „Трезор“. Лука је због тога 1998. године правоснажно осуђен на три месеца затвора због напада на полицајца. Међутим, Бојовића је помиловао тадашњи председник Србије Милан Милутиновић.

Присуство Луке Бојовића у различитим догађајима описаним на страницама „црне хронике“ и у интерним истражним документима српске полиције је дуготрајно. Он се помиње први пут пре више од петнаест година када је, наводно, као млад момак, један из екипе Жељка Ражнатовића Аркана, био умешан у пуцњаву у којој је устрељен Михајло Дивац. Он је у годинама рата био припадник Српске добровољачке гарде, а иза тога се посветио разним пословима из криминалног миљеа. Почетак и раст уз команданта Аркана трајно ће обележити његову каријеру. После ликвидације ментора изгледа да је Бојовић снажно покушавао да се освети неким људима који су могли да буду виновници тог убиства, али и да је наставио да ради на оним пословима које је Аркан установио. Уз његово име се везују убиства, отмице и послови са дрогом. Неколико је година био активан на „западу“. Неки извештаји показују да је радио са већим криминалним предузећима у Европи на пословима трговине дрогом, проституције, отмица. За њим је холандска полиција расписала међународну потерницу због сумње да је организовао ликвидацију Срђана Мирановића у Подгорици 12. јануара 2006. године. Као могући наручилац помињао се Вилијем Вим Холедер, 48, познати холандски мафијаш светске репутације, који се „прославио“ због отмице мултимилионера Фредија Хајнекена 1983. године. Поред овога, занимљиво је да га је „тражила“ америчка полиција због илегалне трговине животињама.

Лука Бојовић, човек који у Шпанији био осуђен због злочиначког удруживања, а којем је у Специјалном суду у Београду било суђено због оптужби да је руководио групом која је наследила Земунски клан, од јуче би требало да се нађе на слободи.

Бојовићу се судило и у Београду. Он се теретио да је предводио групу која је наследила Земуски клан и која је починила три убиства и два покушаја убиства. Најјачи адут Тужилаштва за организовани криминал у овом судском поступку било је признање Сретка Калинића, такође некадашњег члана Земунског клана. Калинић, који је у том тренутку већ издржавао казну од 40 година због убиства председника Владе Зорана Ђинђића и других злочина Земунског клана, је признао извршење дела, окрививши Бојовића да је руководио групом. Како је стајало у оптужници, Бојовић је одбеглим Земунцима помагао при скривању, обезбеђивао им новац, лажна документа и места становања, а они су заузврат извршавали његове налоге, међу којима је и низ убистава.

Ипак, судско веће је на крају ослободило Бојовића кривице, налазећи да исказ Сретка Калинића није био довољан доказ за осуђујућу пресуду. Осим овог поступка, ниједан други се није водио против Бојовића.

„Против Луке Бојовића се у овом тренутку у Републици Србији не води кривични поступак, нити постоји кривична санкција која му је изречена и коју Бојовић треба да издржава“, саопштило је недавно Министарство правде.

Да ће се Бојовић након више од десет година вратити у земљу постало је јасно почетком новембра када је Министарство правде саопштило да их је Амбасада Србије у Мадриду обавестила да је Генерална полицијска управа Ла Коруње покренула његов поступак протеривања.

Припадници МУП су Бојовићева пратња од тренутка када су га шпанске власти пустиле из затвора. Бојовић кога описују и као “највећег мафијаша Балкана” допутовао је у Србију редовном авионском линијом.

“Документа Луке Бојовића су истекла током издржавања затворске казне и нису више важећа”, преносе медији.
Он је имао и држављанство Босне и Херцеговине, али га се одрекао пре десетак година.

Док је боравио у затвору, преминуо му је отац Вук Бојовић, дугогодишњи директор београдског Золошког врта, а 2013. године убијен му је млађи брат Никола, који није имао никакве везе са криминалом. Верује се да ће Лука Бојовић обићи очев и братов гроб пре одласка из Србије.

Повратак Бојовића

Са пуштањем и повратком Бојовића поједини аналитичари најављују крвави пир у подземљу. Лука Бојовић се враћа у земљу у тренутку рата између шкаљараца и кавчана, а томе се придодаје и наводна Бојовићева жеља за осветом. Чињеница је међутим, да грубо речено, изворни непријатељи Бојовића више нису међу живима. Спекулише се међутим, да листа за одстрел увек постоји и да ће Бојовић желети да освети смрт кума Драгослава Милорадовића, адвоката и пријатеља Драгослава Мише Огњановића, али и сарадника Синише Милића Боскета.
Бојовић у Београду има мајку и сестру, али према незваничним наводима због сигурности извесније је да ће време у Србији ипак провести у ‘штек стану’. Повратак боса Бојовићевог ранга уздрмао је подземље и последњих дана се спекулише да би у Србији могли да се окупе и његови сарадници. Међу првима то је Филип Кораћ, који слови за Бојовићеву десну руку. Кораћ је од јуна ове године на условној слободи након пресуде у Загребу за фалсификовање хрватског пасоша.

Вук

После Лукиног хапшења у Шпанији, Вук се разболео, а о њему је највише водила рачуна ћерка Марија. Док је била одсутна, о њему је бринуо Никола који је убијен хицима из аутоматског оружја у Улици царице Милице, априла 2013. године. Годину дана касније, у септембру, Вук Бојовић је преминуо. Његова ћерка је рекла да се то догодило у сну, од туге за синовима.

Овако је Вук говорио о свом сину Луки:
– Једног дана осванула је вест да је ухваћен Лука Бојовић, велики криминалац – започео је причу истичући као посебно важну чињеницу да је то јавности саопштио тадашњи министар полиције.

Он је изашао и избљувао такве ствари које су апсолутно све биле нетачне или недоказане, ја не знам. Можда сам ја грешан. Онда су ухапсили Луку и од свега тога, то је он причао, о неком силном оружју, за тихе ликвидације, о беспилотним летелицама… небулозе. Значи све гадости овог света, изузев, прескочио је само гусарење у Сомалији, то није поменуо.

– Луки нису нашли на сплаву, на улици, у кафани пиштољ, него су му нашли кући пиштољ и мислим да га је чак добио од државе кад је био на ратишту. И нашли су му фалсификовану личну карту. Одмах су га осудили и он је осуђен на 15 месеци затвора – испричао је директор зоолошког врта и додао да је ухапшен у стану у Београду и то када му је дошла супруга из Шпаније. Том приликом је открио и да је одлежао осам месеци па да су га после пустили и да је одмах отишао у Шпанију.
– Лука није цвећка, да се разумемо. Лука није ни криминалац каквим га представљају. Много више криминалаца седи и води многе важне ствари којима Лука није до чланка – па наставио:- Ја сам нашао у шпанским новинама да пише да је Лука Бојовић опасан криминалац, да је он осмислио и финансирао убиство Ђинђићево. Ја не могу да се закунем да ли је Лука знао ко је Ђинђић уопште, да ли је то њега интересовало или није, он и тај Влада Милисављевић. Е сад, њему приписују… Никола покојни, брат Луке Бојовића једног од вође земунског клана. Каквог црног земунског клана? Као у античкој митологији. Ја не знам колико њих је убијало тај земунски клан.
– Покушао сам и ја да будем детектив. Од свих тих он је знао тог Владу Милисављевића кога зову Будала. Знам да Лука није имао никакав клан, јер је Лука увек био индивидуалац.
– Ја знам како сам васпитавао Луку. Па ја знам да Лука, ево руку ћу да ставим у ватру, да никад ниједног нормалног и честитог и поштеног човека није попреко погледао. А какве је језике, какву је комуникацију имао са тим лопинама, тим рекеташима и тако – ја то не знам. Знам само да се од њега ужасно, ужасно плаше. Шта је то код њих – ја не знам. И овде и у Црној Гори. Е ту је сад, ушли су у коалицију, ту се многе прљаве ствари дешавају, али ја верујем онај горе гледа, Свевишњи…

Да је Вук преминуо, Луки је саопштила његова сестра Марија, и то док се налазио у екстрадиционом притвору у Мадриду:

– Када сам му рекла да је отац умро, ћутао је, уздахнуо и само је тихо казао да је умро као праведник, док је спавао… Много му је жао. Посебно му је тешко пало што неће моћи да дође на сахрану. Наш отац се мучио у животу, али га је бар смрт поштедела патње.
Лука Бојовић је стигао у Србију синоћ око 8.30 часова директним летом из Мадрида, пренели су медији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: