Они који се куну у Црну Гору никада се нису осврнули на пљачку њеног историјског блага

Пише: Војин Грубач

Одличан текст Марине Радуловић о крађи 9.000 историјски важних предмета са Цетиња укључујући Његошев собни сат и Његошеву столицу која је постала сувенир под задњицом високорангираног разбојника бившег система.

Заиста је невјероватно да се они, који се куну у Црну Гору изигравајући „патриотску идеолошку полицију“ никада нису осврнули на стравичну пљачку њеног историјског блага која се десила у доба њихове владавине.

Ако се нису осврнули, нису открили починиоце и нису прстом мрднули, тада су директно одговорни за пљачку тако да их слободно можемо назвати разбојницима који су главни организатори и учесници крађе којом је Црна Гора бесконачно оштећена.

То су они исти који се скоро двије године пренемажу што цркве и манастири у власништву Митрополије нису преведени у државно власништво а потом попљачкани као сва предузећа и велики дио историјског блага Црне Горе.

Елем, док су се занимали пљачком државе народ су замајавали питањем барјака, у стилу: видите барјак ту, погледајте га тамо, ево су га скинули, оскрнавили, али ми смо га ставили ту, ено га окачили тамо,…

Укратко, гледајте барјак да вас мало хипнотишемо док покрадемо све чега се дохватимо!?

То су разбојници који су „погинули“ 30. августа 2020. а добили „колац посред срца“ на последњим локалним изборима а данас ће се „аутоколонама“ борити за Устав, који крше и уставно право да блокирају државу свуда гдје им се укаже прилика.

Зашто аутоколонама? Зато што су окупљања показала да им се сила свела на „шаку јада“!

Златни прстен! Прича и даље актуелна, нови детаљи излазе у јавност.

Па да поновим недавни текст:

„Његошев собни сат опточен дијамантима и златни печат дворске канцеларије су придодати срамном списку од око 9 000 предмета и историјских докумената несталих током десетљећа из Народног музеја. Шокантно огромна бројка да би било ко и посумњао да се о томе ништа није знало. А знало се и шушкало одавно и о томе свједоче времешнији грађани државе. Причало се у пола гласа, као много што шта у овој земљи. И о Његошевој столици којој је извјесни заслужни друг поткратио ноге да би била њему примјерена„, саопштила је академска сликарка Марина Радуловић из Грађанског покрета УРА.

Каже да би се и даље „причало у пола гласа да није господина Беркуљана“ јер како тврди „ниједан досадашњи директор, биран по заслугама међу којима је подобност одлучујућа, није прозборио о овој срамоти“.

„Да јесу, не би испуњавали главну им референцу. А морали су знати, дужност коју су обављали их је обавезивала на то.
Не таласај, не говори, отћути, не побуни се, не скрећи на себе пажњу, зажмури на крађу и лаж, не тиче те се… 9 000 пута нас се тиче. И много више. 9 000 пута смо издали и претке и потомке, и земљу и наслеђе, идентитет и духовну вертикалу. Духовно утемељење без ког не можемо опстати. А пуна су нам га уста. Не на дјелу, већ у добро, навикама и искуством, разрађеним флоскулама, реторичким арабескама које се као прашина бацају народу у очи. Очито успјешно… нажалост„, истиче Радуловић.

Она указује да тих 9 000 предмета и докумената „није однио пук, нити нека најезда варвара који су харали и пустошили земље већ они којима је тај пук спуштањем главе и ћутњом аминовао сваки поступак“.

„Однијели су јер им се могло, јер им је дато то право. Јер су генерацијама они који су имали интегритет и имали шта рећи маргинализовани и омаловажавани, прогнани. Јер нам култура, умјетност, наука и све виталне друштвене гране таворе под непотизмом и безакоњем у баруштини интереса, малограђанштине, незнања и некомпетентности. Не зато што знања нема, него зато што је прогнано или поткупљено зарад лакше манипулације и истих тих ситно шићарских интереса. Који и нису баш ситни, материјално. Али јесу ако наспрам њих стоји духовни идентитет једног народа, његово биће, његова култура и умјетност, факти прошлости, који се девастирају перманентно. То је матрица у којој обитава и садашњи тренутак. И не могу га покрити слаткоречива саопштења о свеколикој успјешности и прогресу. Лаж се мора раскринкати као и крађе„, наглашава Радуловић.

Она додаје да је „одговорност и те како на нама, на народу, а крађа је, ипак, њихова – оних који деценијама управљају системом“.

„И, као у свакој крађи, виновника треба довести пред лице правде. Другачије не смије и не може. Зато позивамо надлежне да што прије покрену овај срамни случај, а министра да реагује са једнаким жаром као недавно, када смо за крађу наше културне баштине окривили друге. Своју прошлост и културу крадемо„, закључује Радуловић.“

Извор: Фејсбук

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: