Повећање зарада заобишло основне судове: Судије обесхрабрује плата од 1.100 еура

Новоизгласаним измјенама и допунама Закона о зарадама запослених у јавном сектору изузете су судије основних судова, чија зарада остала око 1.100 еура што је, како тврде, деградирајуће и обесхрабрујуће и представља камен спотицања на путу оздрављења правосуђа, враћања повјерења и подизања ефикасности рада. Тим поводом одржан је састанак министра правде, предсједнице Судског савјета, предсједнице Основног суда у Подгорици и судија основних судова, као и Суда за прекршаје у Подгорици.

– И поред реаговања Врховног суда, Удружења судија и судија Основног суда у Подгорици на Предлог измјена Закона о зарадама запослених у јавном сектору, којим су изузете судије основних судова, није било реакције ни од стране Одбора за економију, финансије и буџет, ни од стране Скупштине Црне Горе. Овакав третман судија основних судова представља деградацију и потпуно обесхрабрење за обављање овако озбиљне функције у држави, гдје обим посла и ниво одговорности коју носи ова функција ни у ком смислу не заслужују овакав законски оквир, који не обезбјеђује ни минимум услова за постизање стандарда европског правосуђа, закључак је са састанка одржаног у Основном суду у Подгорици.

На састанку је закључено да постоје два модела да се ријеши питање зарада судија основног суда.

– Један је измјештањем овог питања у Закон о судском савјету и судијама, што је европски стандард и гарантује независност ове гране власти, а други пут је дужи и односи се на измјене Закона о зарадама запослених у јавном сектору, казала је предсједница Судског савјета Весна Симовић Звицер.

Јединствено дјеловање судске гране власти у области регулисања овог питања је, како су истакли, неопходно кроз организовања радног тијела које ће извршити анализу и дати јасне смјернице и предлоге.

Наводе да је свако повећање зарада у јавном сектору позитиван корак у држави.

Међутим, како истичу, изостављање судија основних судова, као најоптерећеније карике правосудног система, недопустиво је, како због значаја функције коју обављају, тако и због обима посла, при чему, и поред свакомјесечних часова прековременог рада услед потребе рада ван редовног радног времена, нема обрачуна тог рада на заради, нити судија прима варијабилни дио зараде по било ком основу, као ни надокнаду за рад у комисијама, нити поред судијске функције може обављати било који други посао и стицати зараду по закону, на шта је указано од стране представника основних судова на састанку.

– Овдје смо на првом мјесту због тога што одговорно и савјесно радимо свој посао. Као предсједник суда, свједок сам квалитета рада и оданости позиву и послу судија суда који предводим, а код више пута смањиваних зарада управо судијама основних судова указујем на нужност озбиљног разматрања питања повећања зарада системским приступом, рекла је предсједница Оновног суда у Подгорици Жељка Јововић.

– Измјештање једне групе послова из овог закона довело је до нереалног односа између појединих група послова, што ће у коначном утицати не само на мотивацију за обављање судијске функције већ и на међуљудске односе, а што свакако представља аларм за свестрано разматрање овог питања, с конкретним предлозима од стране радног тијела које треба оформити како би се даље кренуло у ревидирање измјена овог закона и одмах почетком наредне године то питање ставило у разматрање, казао је министар правде Марко Ковач.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: