Већи дио Црне Горе зими удише ваздух опасан за здравље

Загађен ваздух налази се у врху листе узрока који директно утичу на повећано оболијевање или умирање од хроничних незаразних болести, одмах послије неправилне исхране, пушења и недовољне физичке активности, док су такозване суспендоване ПМ честице кључни фактор који преко ваздуха нарушава здравље људи и смањује очекивани животни вијек, казао је за Побједу специјалиста хигијене у Институту за јавно здравље Црне Горе др Борко Бајић.

Објашњава да су ПМ честице мјешавина хемијских једињења и водене паре, а њихова величина директно повезана са опасним ефектима по здравље – што су мање, то су опасније. Штетни ефекти се не мјере само смртним исходима, већ и смањењем трајања просјечног животног вијека.

Поразни подаци

Подсјећа да више од 250 пријевремених смрти и готово 140 пријема у болницу годишње у Подгорици, Пљевљима и Никшићу везује се за изложеност ПМ честицама, чија вриједност прелази параметре препоручене смјерницама Свјетске здравствене организације о квалитету ваздуха.

То су показали подаци Студије о процјени утицаја загађености ваздуха на здравље у ова три града, коју је у сарадњи са домаћим институцијама СЗО реализовала крајем 2015. године. На нивоу државе процјењује се да укупан број пријевремених смрти због загађеног ваздуха прелази 500, док се очекивани животни вијек, према подацима из Студије, скраћује у Пљевљима за више од 30,2 мјесеца, Никшићу 17,7 а Подгорици за 7,7 мјесеци.

“Веома мале количине ПМ честица, које су кључни параметар мјерења утицаја загађеног ваздуха на здравље људи, могу негативно да утичу, прије свега на хроничне болеснике, дјецу, труднице”, истиче Бајић.

Према његовим ријечима, не само у Пљевљима већ и у Подгорици зими су значајно повећане дневне концентрације које прелазе 200, 300 или 400 микрограма по метру кубном. Дозвољена средња дневна вриједност износи 50 микрограма и не би смјело да буде прекорачена више од 35 пута годишње.

“Већ током децембра у Подгорици и градовима централне и сјеверне регије пробијени су ти максимуми, а с обзиром на број становника који живи у њима, можемо рећи да је већи дио Црне Горе током зимских мјесеци изложен загађеном ваздуху”, упозорава Бајић.

Наглашава да наша плућа нијесу спремна да се боре против оваквих концентрација.

“Нико од нас не зна колико ће живјети, на то утичу генетика, услови живота, физичка (не)активност, или начин исхране, али је неминовно да ће, уколико сте настањени у мјестима са загађеним ваздухом, тај фактор негативно утицати. Некоме то буде кап у препуној чаши”, наглашава Бајић.

Утицај на организам

На питање како, за разлику од доказане дуготрајне изложености високој концентрацији ПМ честица, на организам дјелује кратак боравак на загађеном ваздуху, Бајић истиче да то много зависи од здравственог стања.

“Ако је особа релативно здрава, онда организам има одбрамбене и компензаторне механизме који могу да ублаже утицај краткотрајног загађења. Зато разликујемо краткотрајне ефекте које бисмо ми имали да пођемо, рецимо, у Пљевља, и осјетимо мирис сагоријевања, сумпора у ваздуху, који се манифестују као иритација очију, дисајних путева… Дуготрајна изложеност утиче да се ти механизми засите. Људи који су константно изложени то и не осјећају, већ се то касније одрази, осим ако су хронични болесници”, наводи Бајић.

Појашњава да ко има астму или хроничну опструктивну болест плућа, излагање ваздуху засићеном ПМ честицама, то може да доведе до нагле реакције или хоспитализације.

Према његовим ријечима, загађење ваздуха није само наш проблем, али то не значи да га треба игнорисати или ставити у други план, већ је потребно утврдити који су узрочници и према томе прилагодити дјеловање и мјере.

“Канада и скандинавске земље имају концентрације загађења у границама дозвољеног, а остале земље, нарочито ми на Западном Балкану, са старим технологијама, старим возилима, и коришћењем дрва и угља за гријање имаћемо на дуги рок проблем са враћањем ствари у нормалу”, каже он.

Бајић наводи да је Законом о заштити ваздуха и стратешким документима из ове области, предвиђено да се код прекорачења дозвољених концентрација дјелује на основу припремљених акционих планова.

“Такви планови постоје за Пљевља и Никшић, Бијело Поље га нема, а Подгорица је имала стари план. Постојећи планови који су рађени нијесу дали резултате и то је главно питање које доносиоци одлука треба да преиспитају: зашто акциони планови нијесу допринијели побољшању квалитета ваздуха и што је потребно урадити да се проблем рјешава”, каже он.

„Заробљени“ ваздух

Неколико фактора утиче на чињеницу да се концентрације ПМ честица рапидно повећава у вечерњим сатима.

Бајић указује да бројне студије потврђују да је највеће загађење због индивидуалних ложишта и употребе угља и дрвета за гријање, а на тој скали најмање загађења продукује употреба пелета.

Према његовим ријечима, за ефекат повећања концентрације утиче и кретање ваздушних маса као и температура ваздуха, одсуство вјетра или кише.

“Кад је сунце у зениту, тло се загријава а топлоту абсорбује непосредни слој ваздуха који постаје топлији, „пење“ се горе а његово мјесто заузима хладни ваздух из виших слојева, па долази до измјене. Поподне, како сунце залази, земљиште се више не грије па нема те природне измјене ваздушних маса, и загађени хладни ваздух остаје при тлу”, појашњава Бајић.

То је нарочито изражено на сјеверу земље гдје се, као у Пљевљима, догађа такозвана температурна инверзија, односно природни феномен према којем је земљиште хладније и „везује“ ваздух за себе и он са свим ПМ честицама остаје заробљен у доњем слоју, све док не падне киша или дуне вјетар.

“Зато је управо навече највеће загађење ваздуха”, каже Бајић.

Он је похвалио иницијативе за субвенцију цијена утрошене електричне енергије у Пљевљима и оцијенио да је потребно да се о проблему прича.

“Интензивирана је прича о топлификацији Пљеваља, која сувише дуго траје. Надам се да ће се то убрзати, због људи који тамо живе, јер без адекватних услова и бољег ваздуха, одлив популације је неминован”, закључујеБајић.

Најштетније су ПМ2.5 честице

Бајић појашњава да међу суспендованим честицама постоји подјела према промјеру, тако да постоје грубе ПМ10 честице (промјера 10 микрометара) и фине ПМ2.5 (2,5 микрометра).

“Управо су ПМ2.5 најопасније за здравље јер несметано могу да уђу у организам кроз наш респираторни систем, допру до крви и онда да узрокују штетне ефекте. Отуда се изложеност честицама везује не само за респираторне, кардиоваскуларне болести, већ и за разне врсте тумора и слична обољења”, каже Бајић.

Иако се на помен загађења ваздуха најприје помисли на смртност која је повезана са болестима дисајних органа, заправо, наводи Бајић, највећи број смрти везан је за кардиоваскуларна обољења.

ЦдМ 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: