Предраг Дрецун: Избор гувернера важнији за Црну Гору од Уставног суда!

Имамо озбиљан проблем у Црној Гори, а то је менаџерство новцем. Дакле, уопште на макро нивоу. Ми у банкарском систему имамо преко милијарду еура на позицији кеша, готовог новца. Имамо Централну банку која се не бави ничим. Ево три мјесеца гувернер је ван легитимитета и нико то питање не покреће. Сви се бавимо Уставним судом, по мени је много значајније да се ријеши овај проблем економије, рекао је економски аналитичар Предраг Дрецун гостујући у емијисији “Јутро” на ТВ Прва.

Он је истакао да је апсурдно да се дозвољава да једна од најзначајнијих институција у Црној Гори дјелује без легитимета.
Сад ће 14. јануара бити три мјесеца откад је истекао мандат бившем гувернеру. Проблем је и што таква Он је и даље у седлу, иако се не зна по којем закону.

Проблем је и што таква Централна банка не води економску политику. Није суштина Централне банке да се бави банкама него економијом Црне Горе. То је њој и законска обавеза. Централна банка мора да прати економску политику. Они, међутим, годинама преписују економску политику. Упоредите извјештаје Централне банкео, и видјећете 80 одсто све исти текст који се преписује, само се бројке мијењају. Нема ту инветивности. Тих милијарду еура слободног новца држава би могла много боље да употреби. Постоји механизам да се стимулише раст кредита, да се усмјерава тамо гдје треба… Нама су банке препуштене држави и грађанима који зависе од државе. Нема, дакле, развојних пројеката, констатовао је Предраг Дрецун.

Говорећи о економској ситуацији у Црној Гори и нивоу задужености, дотакао се и грчког сценарија…

Ко је најбоље прошао у грчком сценарију, па грчка држава. Најгоре су страдале њемачке банке, зато што су привате кредите њемачке пребацили на државу.

Можемо ли ми научити нешто из грчког сценарија, питала је водитељка у студију ТВ Прве Предрага Дрецуна. Можемо и те како, само треба учити. Преузмимо искуство Јаниса Варуфакиса, грчког економисте који је био министар финансија, љевичара, мада ја не волим економисте љевичаре јер су више као социјални радници, јер у питању је заиста човјек који је имао визију, видике и треба га заиста анализирати…

Не треба се плашити банкрота, самог по себи, па нас неки плаше. Неће Црна Гора банкротирати! Иако је то и предсједник државе рекао, неће банкротирати, категоричан је аналитичар Дрецун.

Тема “Јутра”, чији гости су поред Дрецуна, били аналитичар Давор Докић и новинар ТВ Адриа Немања Лацман, била је инфлација која је захватила читав свијет и распламсала се и у Црној Гори.

Не волим ову причу о црногорским мјерама за сузбијање инфлације, о палијативним мјерама, оне не воде ничему. Видјели сте, спустили смо стопу ПДВ-а, сад морамо да је дижемо и враћамо на претходни ниво. То је психолошки шок за грађанство. С друге стране, трпјела је држава, губила своје приходе. Има она народна, каменом о лонац или лонцем о камен, тешко лонцу свакако, сликовито је објаснио Предраг Дрецун.

Тако да у овој ситуацији морамо да размишљамо стратешки, никако краткорочно. А то стратешки значи промјену вреједносног система у економији, афирмацији реалног сектора. Ваљда смо и птице успјели да убиједимо а не наше доносиоце одлука, а то је да пољопривреда мора да буде основ наше економије. Није то више она класична производња, скуп пољопривредних газдинстава, то је данас скуп модерна, на напредним технологија базиране пољопривреде и производње хране за којом читав свијет вапи.

Радује ме да је у Тузима отворена фабрика чипса. Ми нећемо више продавати кромпир него савршенији производ. Помену ли сте уље, некад смо и то производили. Ово је неолиберални концепт. Нама не треба реална економија, уништимо своју производњу и онда морамо да зависимо од увоза. Увоз покривамо туризмом и директним страним инвестицијама, чим то мало падне, долази ова чудовишна инфлациија, ова рецесија.

Инфлација, по мени, није економски феномен. Ако је економски, она би лако била ријешена. Она је политички феномен. И у свијету ово је пројектована инфлација. Кад погледате шта сам причао ранијих година, током 2022. и 2021. кад је почело све ово. Рекао сам да је пројектовано на нивоу глобалне свјетске политике. Да ће 2023. бити критична и тешка са аспекта реалокације ресурса и новог свјетског економског поретка. И, да од 2024. се може очекивати, то везујем за америчке предсједничке изборе, смиривање ситуације и враћање свјетске економије у један баланс, прогноза је аналитичара Предрага Дрецуна.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: