У страху су велике очи: Курти – „Граница“ Косова* и Србије постала граница НАТО и Русије

Постизање споразума Приштине и Београда зависи од притиска Запада на Београд и планова западних земаља за Балкан, оценио је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, додајући да споразума нема, јер нема ни дијалога, што је одговорност Европске уније.

У интервјуу бечком дневнику „Пресе“, на констатацију да су тензије између Србије и такозваног Косова „опасно порасле“, и то други пут за само пар месеци, те питање када би могло да дође до нове ескалације, Курти је рекао да је то тешко предвидети, јер зависи од Србије.

„Екстремисти које подржава Београд су поставили 16 барикада на северу земље. Надам се да се то неће поново десити“, рекао је Курти.

Додао је да Београд не прихвата да је Косово* независна земља и покушава да је минира, као и да апликације Приштине за чланство у Савету Европе и ЕУ, али и економски напредак, стварају „нервозу у Београду“.

Ипак, Курти често заборавља да Резолуција 1244 јемчи Србији право на суверенитет и територијални интегритет са широком аутономијом за АП Косово и Метохију.

На питање да ли би могло поново доћи до војних сукоба, Курти је изразио наду да до тога неће доћи, али и навео да Србија око административне линије има 48 војних и полицијских база.

„На нашој граници и на северу земље видели смо људе са ознакама националистичких руских бајкера ‘Ноћни вукови’ и руске плаћеничке групе ‘Вагнер'“, поново тврди Курти.

Каже и да је забринут, не само због Србије, већ због везе Србије са Русијом, а на констатацију да је Београд увек имао добре односе са Москвом, рекао да то јесте тачно, али да се Србија, у последње време, „масивно окренула“ ка Кремљу.

„Београд не учествује у санкцијама против Русије, склопио је многе споразуме са Москвом, а и Александар Вулин, најпрорускији српски политичар је постављен за шефа српске обавештајне службе“, додао је он.

Према његовим речима, ЕУ би могла и морала више да делује против утицаја Русије, и то не само са фокусом на руску војну операцију у Украјини, већ и на штетни утицај Москве на целом континенту, а пре свега на Балкану, који још увек није потпуно интегрисан у ЕУ.

„У Србији, Кремљ има режим који жели да буде хегемон региона“, тврди Курти,

Навео је и да је због тесних веза Београда и Москве, ситуација таква да, како каже, независност Косова* сада не мора да се брани само од Србије, већ све више и од Русије.

„Граница Косова* и Србије је постала граница између НАТО и Русије“, сматра Курти.

У том смислу, додао је да такозвано Косово сада успоставља своју војску и жели да приступи НАТО.

На питање у вези са захтевом Србије да упути своје безбедносне снаге на Косово*, Курти је казао да је командант Кфора то „наравно одбио“, а и нико није, додаје, очекивао другачију одлуку.

„Српске трупе су 1999. под Слободаном Милошевићем спровеле геноцид на Косову*. То показује да се Вучићев карактер не разликује много од његовог претходника“, каже Курти.

Упитан да ли је било притиска ЕУ и САД на такозвано Косово у вези окончања последњих криза, он је рекао да је учествовао са Београдом у разговорима под посредовањем ЕУ, и да је такозвано Косово* учинило уступке – одложило је изборе на април, као и одлуку о кажњавају људи са српским регистарским таблицама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: