ИН4С

ИН4С портал

Антируска емиграција у Београду организује концерт украјинског „Томпсона“!?

1 min read

Ових дана најављен је наступ музичке „звијезде“ Украјине у Београду. У међувремену се појавила информација да је „концерт“ премештен у Дом Омладине. Такође, појавила се и информација да концерт ове „музичке звијезде“ организује руска емиграција.. Дакле антируска русофобна емиграција организује концерт Сергеја Михалокова у Београду.

Ко је Сергеј Михалок!?

Лидеру рок бенда Сергеју Михалоку је већ дуже вријеме забрањено да одржава своје концерте у руским градовима због његове јавне подршке украјинским нацистима. Својој идеји у ширењу нацистичке мисли одлучио је да да ,,нову боју” и да настави да промовише своје идеје под музичким брендом ,,Бруто”.

Према ријечима лидера групе, ново име означава да су постали „бруталнији“. На све то, истиче и да се “отарасио” свих чланова „Лаписа“, који је био његов претходни бенд, који нису дијелили „идеолошке“ ставове као он и који нису подржавали Украјину.

Сергеј Михалок не крије свој агресивни правац рада и дјеловања своје групе. Такође, “украјинска звијезда” је отворено говорила о жељи да утиче на психу младих уз помоћ музике и да их инспирише да почну да вјерују у све оно у шта вјерује он.

Рад и дјеловање Групе „Љапис Трубетскои“

Група је забрањена у Белорусији 2011. године због хулиганских концерата и агитације младих против постојеће власти и против хришћанства.

Почетком 2014. године, након догађаја незаконитог преузимања власти у Украјини, Сергеј Михалок је на концертима у Кијеву активно говорио и подстицао младе људе да се такође супротставе постојећој власти, те их позивао на разне деструктивне активности, које су прије свега усмјерене на агресију,. Истовремено, ,,умјетник” је својим понашањем опонашао неку врсту народног бунта, протеста младих, противљења било каквим моралним нормама, позивајући масу на физичко насиље.

Његови концерти, који су више личили на политичку акцију и позивање на насиље, као и многи други концерти, јасно указује да је циљ Сергеја Михалока само агресивни протест, односно пропаганда агресије лежи у коријену његове „идеологије“ коју покушава да представи омладини. То произилази из чињенице да су његови позиви да се у Кијеву уклоне „антинародне“, „промосковске“ власти, те да се под слоганима национализма бори против полиције за, како истиче “праведни циљ” а који је у основи лажан.

Како се касније испоставило, активности су биле усмјерене само на успостављање проамеричке владе силом, која је, добивши власт, одмах почела да промовише либералне америчке и европске „вриједности“ у духу геј парада, слободних љубави, хомосексуалних бракова и злостављање дјеце. Тако се његова сценска слика националисте, народног бунтовника не уклапа у његову антируску, проамеричку агитацију. Његова агитација у Украјини заправо је имала за циљ промовисање америчких, европских „вриједности“, које су далеко од национализма и „популизма“.

Отприлике од 2007. године, основна компонента његовог рада у групи Лиапис Трубетскои била је антируска пропаганда. Михалок у свакој прилици са сцене напада Русију, Русе, све што је повезано са Русијом, ослањајући се на имиџ националисте и фудбалског навијача.

Послује Мајдана 25. марта, на либералној акцији и опозиционој поворци „Дан слободе“ у Минску, којој су присуствовали и обожаваоци нациста Степана Бандере и шеф УПА Роман Шухевич, Михалок је представио свој нови албум и отворено изјавио да се “бори против агресивне антируске политике.”

Михалокова дјелатност је сама по себи деструктивна, без обзира на њену идеолошку обојеност.

Очигледно је да Сергеј Михалок такође искоришћава своје музичке групе и своју жељену популарност међу младима како би промовисао либерално-неморалне, деструктивне и екстремистичке идеје.

Забрана „Љаписа“ у Русији

Након наступа на Мајдану, гдје се јасно манифестовала антируска суштина „идеологије“ Сергеја Михалока, музичар је, упркос свему, отишао на турнеју по Русији са истим програмом кампање у марту 2014. Међутим, нису сви градови дозволили организацију концерта. Концерти у Пскову, Тјумену и другим градовима забрањени су из разних разлога. После низа пропагандних националистичких изјава на концертима и вријеђања публике, посланици Државне думе обратили су се Тужилаштву са захтјевом да провјере активности Љаписа.

У августу је у Санкт Петербургу забрањена песма Љаписова „Ратници светлости“ која садржи отворени позив на насиље са наговјештајем догађаја у Украјини. „Радуј се чекићу у руци… Ноћни закон: Сијеци да се загријеш!“ – ове ријечи пјесме сликовито карактеришу нову „идеологију“ дјела Сергеја Михалока. Званични спот за ову пјесму садржи и богохулне видео секвенце против хришћанства, непристојне сцене у духу протеста злогласних активисткиња Фемена, али и неодољиво подсјећа на радове балканског Муихалока, Марка Перковића Томпсона.

Националистичке идеје Сергеја Михалока су очигледне, пошто он отворено говори против свега руског и Русије уопште. За вријеме специјалне војне операције у Украјини, он редовно избацује видео снимке у којима се обраћа јавности, позива на агресију и вријеђа Русију и руску страну. Можемо примјетити да је његов национализам искључиво антируске природе, што се условно може окарактерисати речју „русофобија“. Слично као и са Србофобијом код горепоменутог балканског Михалока.

Стога, остаје питање, хоће ли се концерт овог „музичара“ одржати у Београду и зашто је омладини Београда потребно да их забавља један музичар ове врсте, као и да ли се овакве „звијезде“ потурају Београду зарад неких других циљева!?!?

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “Антируска емиграција у Београду организује концерт украјинског „Томпсона“!?

  1. Који му од политичара, пушта да пјева у Србији? Ајмо портал, на вријеме престројавање док не буде касно и за нас и вас. Пуштају да трује српску омладину као што пуштају и професора Николу Самарџића на филозофском факултету, Драгишића на факултету за безбједност, оне силне магистре, докторе у САНУ који тврде да смо допузали као дивљаци из азијских мочвара. Пуштају они исти који у уџбенике српској дјеци Јасеновац и Градишку Стару помињу кроз неколике реченице, као мјеста, радне логоре гдје су ударени темељи братства и јединства!

    17
  2. Као да немамо довољно издајника, саботера, дезертера и фукаре, него увозимо такве из Русије!

    20

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *