Савић: Мило може да се кандидује по трећи пут, али не може никако да победи!

„Мило Ђукановић нема уставних препрека да се по трећи пут кандидује за предсједника Црне Горе, јер први мандат је обављао у време када Црна Гора није била самостална и суверена држава, већ Република – чланица у оквиру Савезне Републике Југославије! Тада није био на снази актуелни Устав Црне горе из 2007.године, који је немогуће и поред теорија о контитнуитету – реатроактивно применити“.

Ово у разговору за наш портал истиче адвокат Предраг Савић, члан Правног савјета ИН4С, уз катогоричку напомену да без фукционалног Уставног суда и предсједнички избори заказани за 19.марта ове године могу бити битно угрожени, а самим тим угрожен дефинитивни „одлазак у историју“ Мила Ђукановића.

„Мило је 1997. године на председничким изборима тесно победио Момира Булатовића! Тачно је, да је тадашњи Устав Црне Горе из 1992. године, у члану 86. прописивао забрану да председник Републике Црне Горе, као чланице СРЈ буде биран у више од два мандата. Та забрана вредила је само док је на снази био Устав Републике Црне Горе из 1992. године. Та уставна забрана могла се примењивати све до док није донет нови Устав Црне Горе 2007. године!“, јасан је Савић.

Савић објашњава да, актуелни Устав у члану 97, у ставовима један и два прописује да се :„Предсједник Црне Горе бира се на пет година и да исто лице може бити предсједник Црне Горе највише два пута.“

„Те одредбе се не могу ретроактивно применити, то доказује и пример и уставно-правне праксе из случаја Филипа Вујановића, којем Уставни суд Црне Горе није рачунао мандат председједника из времена када Црна Гора није била независна и суверена држава, и времена док није ступио на снагу Устав из 2007.године. Мислим да је одлука Уставног суда , који је еведетно био политичко оружје и играчка у рукама Мила Ђукановића и његовог ДПС-а, ипак била оправдана и у складу са важећим правним стандардима“, истиче наш саговорник.

„Сад се и Мило налази и истој правној ситуацији као и Филип Вујановић, и тај пример из уставно-правне праксе показује да и он има право да се кандидује, условно речено, по трећи пут на предсјединичким изборима, јер је у сувереној и независној Црној Гори искористио само један мандат. Друга је ствар што Мило Ђукановић или неки други кандидат ДПС сигурно губе изборе. Не могу да му помогну ни фантомски бирачи из непречишћених бирачких спискова, ни изборни инжењеринг који се спроводи кроз притиске и куповину гласова организовану по систему такозваног „сигурног гласа“. Не могу да му помогну ни увезени бирачи из Санџака, Косова*, Албаније и дијаспоре са двојним држављанствима. Резултати августовских парламентарних избора из 2020. и низ локалних избора, као и сва истраживања, показују да је дошло време да ДПС са свим својим сателитима не може да победи ни уз помоћ трикова и било које алхемије ! То поткрепљују збивања на пољу правосудне борбе против непочинстава Миловог режима у области високе корупције и организованог криминала. Милу и ДПС не иду у прилог ни тужилачке истраге због изборног инжењеринга у предходним изборним циклусима, нити чињеница да у многим општинама не могу више да преко полиције, јавних предузећа и других полуга власти кроз притиске, уцене и куповине обезбеђују сигурне гласове. Те шеме изборног инжењеринга, откривене су први пут и процесуиране у Тивту, а онда и другим градовима“, изричит је он.

На наше питање зашто је у више јавних ТВ наступа апеловао да августовска победничка коалиција мора постићи договор и стати иза јединственог председничког кандида, Савић одговара:

„Због потребе да се Мило Ђукановић победи у првом кругу и да се не даје вештачко дисање њему и ДПС! Изгледа, нажалост, да је то у овом тренутку немогућа мисија. Зарад уских партијских интереса, у циљу мобилизације свог партијског чланства и бирачког тела, али и стварања што повољније стартне позиције за наредне парламентарне изборе многи би да имају свог председничког кандидата! То некима у овој ситуацији изгледа као партијски целисходно решење, али не схватају да бирачко тело Црне Горе жељно брзих промена и правде, после три деценије апсолутистичке владавине Мила Ђукановића, кажњава све такве егзибиције и нерационалне потезе“.

„То су на локалним изборима на својој кожи осетиле и платиле кроз значајан губитак бирачког тела Демократе Црне Горе, СНС и донекле УРА! Релативно мало бирачко тело од 540 хиљада уписаних у бирачке спискове, од којих је вероватно до 40 хиљада фантомских бирача, врло је дисциплиновано и реагује на све недоследности и тврдоглавости, посебно када је у питању „резервоар“ гласача жељних промена, владавине права и истрага нелегално стечених богатстава!“, јасан је он и додаје да би зато било идеално да се представници тренутне парламентарне позиције договоре и уз помоћ Европе Сад истакну кандидатуру једног предсједничког кандидата. То може да буде и нестраначка личност , попут ректора Универзитета у Подгорици- професора др Владимира Божовића.

Одличан заједнички кандидат може да буде и Миодраг Лекић, лидер ДЕМОСА

„Уколике се не договоре око јединствене кандидатуре, других круг је неминован. А он носи додатне тензије, поделе, партијска трвења и непотребну неизвесност која угоржава и судбину будућих коалиција. Са више председничких кандидата из редова победника августовских избора створиће се непотребни хаос и пометња, поделити бирачко тело, јер нема шанси да се постигне минимум договора о међусобном ненападању. Поједини партијски лидери су као неисправни „трешњеви топови“ и својим неодмереним и сензационалистичким медијским наступима праве више штете у сопственим редовима, него ли у супарничким! Нико нема право да се зарад уских партијских и сопствених интереса игра са великом шансом да се Црна Гора истински демократизује, да постане земља владавине права, а не владавине једне фамилије! Уверен сам да ће Мило Ђукановић бити поражен у другом изборном кругу, јер ће тада то бити готово па референдумско изјашњавање народа против њега! Само много је корисније, паметније и делотворније би било да се то догоди у првом кругу!“, сматра он.

Наш саговорник још упозорава да одржавање будућих предсједнички избора може да буде доведено у питање, у случају да не буду изабране четири нове судије Уставног суда.

„Замислите случај да неко поднесе приговор против проглашења Милове кандидатуре због уставне забране трећег мандата! И кад Дражавна изборна комисија одбије тај приговор, може да уследи изборна жалба која је редовни правни лек о којем нема ко да донесе одлуку, јер нема функционалног Уставног суда. Ето хаоса у најави са несагледивим последицама, а верујем да баш тако нешто Мило и прижељкује! Да докаже да после Њега следи –потоп!“, закључио је Савић у изјави за ИН4С.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: