Да ли смо кадри данас?!

Пише: о. Дарко Ристов Ђого

Када год чујем да се данас Србија налази пред „споразумом“ којим треба да се „добровољно“ одрекне себе саме и то таквим да је „најтежи у савременој историји“, сјећање ме поведе у дјетињство и дана српског (не)прихватања Венс-Овеновог плана.

Те 1993. нудило нам се да се самоугасимо.

Да добијемо „заједницу српских општина“, територијално неповезану, без икаквих прерогатива државности и без могућности опстанка.

За прихватање Венс-Овеновог плана било је руководство СРЈ и Хеладе, чак је и данас у Београду и Бањој Луци често прокажено „паљанско руководство“ морало да одлучивање пренесе на Народну скупштину Републике Српске.

И та Скупштина није била провизоријум већ, такви какви су били, ти посланици су представљали вољу народа а не креације медијских слуга Моћи.

Тако је, те 1993, српски народ већ једном одбио ултиматум којим је требало да „разумно“ нестане.

Да ли смо то кадри данас?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: