Руске побједе у изгубљеном хладном рату СССР-а са „Западом“

Пише: Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

Зашто такав наслов? Русија и бивши СССР нису исто. Идеја за стварање СССР-а дошла је споља, од странаца, са циљем да се преко њега контролише и разбија Русија, руски народ, и загосподари њиховим природним богатствима.

Исти идејни творац је био и за Југославију и са истим циљем – контрола и разбијање српског народа.

Подразумијева се да су руски и српски родољуби у тим наметнутим системима умањивали штету, у неким периодима више, а некад мање успјешно.

И Запад и те двије диктатуре, СССР и Југославија, имали су јединствен антихришћански процес – борбу против Бога. У диктатурама је то било очигледно, а на Западу лукавије.

Између осталог и кроз покрете у омладини, кад је у питању музика, култура… А руски и српски идентитет је нераскидив од хришћанских вриједности.

Руске побједе односе се на највећег и најопаснијег непријатеља. Он представља центар свјетске моћи који управља многим државама и међународним организацијама, као и НАТО-ом. Контролише финансијске токове, мултинационалне корпорације, производи догађаје, ствара проблеме свих врста и онда их на свој начин рјешава, зарађујући у свим случајевима. Он намеће искључиво материјализам, користећи лаж, превару, обману, илузију и силу.

Материјални свијет није сам себи довољан. У својој најдубљој суштини, сам не би могао постојати.

Гордост код оних који управљају свијетом ствара извраћеност и изопаченост, отуда се доносе закони који намећу ненормалности. Када би постојао само материјализам који „инспирише“ човјека и ограничен разум (а сваки је такав који одбацује Бога), он би неминовно водио до уништења самог човјека, кроз немилосрдну борбу за отимање материјалног. Једна држава од друге, један народ од другог. И када би у животу искључивог материјализма постојала само два човјека, која би у власништву имала подједнако распоређено богатство читаве планете, њих двојица би отимала један од ругог. Похлепа човјека у искључиво материјалном свијету је без граница и контролише је само сила другог. У таквом Свијету не постоје правда и племенитост, већ лаж и лицемјерје.

Чињенице говоре да су у најновијим кризама богати постали још богатији, а сиромашни још сиромашнији.

Осам људи располаже богатством подједнаким богатству оне половине човјечанства која ја сиромашнија од прве половине.

Зато је највећа руска побједа у хладном рату у којем је СССР изгубио од „Запада“, снажна обнова Православља.

Запад је стављен под знаке навода, зато што се мисли на споменути центар свјетске моћи, који успјешно, али, надам се, не и потпуно намеће своју вољу Западу.

Када је „Запад“ суштински изгубио контролу над СССР-ом и када се почео неутралисати почетни циљ СССР-а – контрола Русије, он је покушао реформу СССР-а, његово ресетовање. Слично је било и у Југославији. Када је СР Србија остварила равноправност са осталим социјалистичким републикама бивше Југославије, тако што су њене двије покрајине почеле да функционишу са исте стране на којој је и Србија, а не, као до тад, против ње, покушана је „реформа“ Југославије на штету Србије и српског народа.

Погубна реформа по руски народ у СССР-у није успјела. Зато је „Запад“ кренуо у нову стратегију, увлачење Русије у европски или грађански рат.

Друга руска побједа и надмудривање „Запада“ била је сагласност СССР-а за рушење Берлинског зида, коју су руски родољуби издејствовали унутар СССР-а, (која је изненадила не само читав Запад), јер су знали да је то замка. Да се СССР супротставио рушењу Берлинског зида, услиједио би планирани рат Запада против Русије уз компоненту грађанског рата.

Следећи покушај увлачења Русије у рат јесте преко распада СССР-а. Опет је „Запад“ мислио да то неће проћи мирним путем, да ће се власти СССР-а силом супротставити распаду.

Руски родољуби остварују сљедећу побједу над „Западом“. Одлучују да СССР није таква драгоцјеност коју треба бранити по сваку цијену. Избјегли су жртве, штету и губитак новца, као и велики рат, тако што су у огромној енергији „Запада“ за разбијање СССР-а постали кормилари.

Нису бранили оно што није вриједило да се брани, већ су кроз покушај разбијања СССР-а, мирно ушли у његов распад и процес обнове Руске империје.

Зато је та руска политика, најмудрија у задњих 300 година.

Сада се улази у вријеме када Русија рјешава посљедице и проблеме које јој је „Запад“ направио у посљедњих стотињак година. И неће то бити само Украјина.

Активности које ће услиједити донијеће радост и оним обманутим који ће се вратити себи и својој кући.

То ће успјешно ријешити захваљујући добро искоришћеном купљеном времену које је обезбијеђено у споменутим руским побједама. Русија је веома корисно искориститила и оно вријеме које је српски народ купио одупирући се агресији „Запада“.

Захваљујући активностима у том купљеном времену, ствара се друга страна на коју ће свим средствима ударити страна коју води „Запад“.

Поновићу. Тај центар свјетске моћи, тај „Запад“ доводи суштину живота у питање. Он руши све врсте суверенитета… разбија државе и народе. Изазива ратове, глад (вјештачки нестанак хране) и болести (вјештачки изазване).

Једном ријечју он ствара хаос како би се дошло у ситуацију да људи свијета пожеле и позову и „црног циганина“ само да, ако треба и силом, наметне мир и ред.

Дакле, он кроз хаос и анестезирање душе хоће да уведе свој систем човјечанству и створи свог налик човјека.

Природно је да сваки човјек тражи Истинитог, живог Бога, зато тај центар свјетске моћи, кроз историју, не само да се борио против живог Бога, већ је људима покушао наметнути фикцију бога, лажну религију, па и човјека да прогласи богом, а не тако да је човјек са живим Богом (Оче, што си у мени и ја у теби, Јн: 17, 21), већ само као идеју, фикцију, коју неки живе, док не дођу у очај, лудило, а све као посљедица невјеровања у Истинитог Бога.

Такви не вјерују у спознају кроз хришћанско Откривење. Велика руска побједа може бити и у давању примјера човјеку Запада, тако што би сепробудио и побунио добри човјек на Западу који ће промијенити владе које су у служби споменутог центра моћи, како би се афирмисало међународно право и изграђивао мир у свијету и сваки други напредак.

Уколико не дође до таквог процеса на Западу, човјечанство ће се подијелити у двије сфере са потпуно различитим системима вриједности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: