Светозар Милетић: За Србе је дао здравље, а за Србију је жртвовао слободу

На данашњи дан, 4. фебруара 1901. године, преминуо је српски писац, новинар, адвокат и један од најутицајнијих српских политичара у Аустро-Угарској, Светозар Милетић.

Рођен је у Мошорину, 22. фебруара 1826. године, као најстарији од седморо деце у веома сиромашној породици.

Основну школу је похађао у родном месту, а после тога уписује Српску православну велику гимназију у Новом Саду.

После гимназије 1844. године уписује се на Евангелистички лицеј у Пожуну (данашња Братислава) где по први пут објављује своје књижевне и политичке текстове у часопису “Српски соко”, који су покренули српски ђаци.

Студије права уписао је у Пешти 1848. године, а докторску диплому добио је 1854. године. Већ у то време био је значајна фигура у политичком животу Срба, поготово међу омладином.

Својим текстовима који су објављивани у “Србском дневнику” објашњава ситуацију у Европи, нарочито на Балкану у том периоду, а пише и о перспективи српске нације и покреће на промену мишљења.

Градоначелник Новог Сада постаје 20. марта 1861. године, а први сарадници су му били Јован Јовановић Змај и Јаша Игњатовић. Милетић је био најмлађи градоначелник у историји овог града.

Као градоначелник проглашава српски језик званичним, укида немачку реалку и залаже се за подизање Градске куће у српском делу Новог Сада. Иако је био подржан од стране Магистрата, угарска влада га је сменила.

Иако није био градоначелник, Милетић није престао да спроводи промене. Тако је прво организовао прославу поводом 100 година од рођења Саве Текелије, са изузетно израженим антиаустријским карактером. Исте године са председником Српске читаонице оснива Српско народно позориште.

Након ових залагања за српски народ и културу у Новом Саду, залаже се и за пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад, што је било и урађено 1864. године.

Две године касније успева да покрене дневни лист, који ће се испоставити као најзначајији и најутицајнији код Срба у Аустро-Угарској – “Застава”. Милетић је дуго био на месту уредника, а писао је и текстове, који су били од великог значаја за народ.

Основао је 1869. године Српску народну слободоумну странку – која је представљала први организовани национални покрет код Срба у Хабзбуршкој монархији.

На место градоначелника Новог Сада враћа се маја 1867. године, када су му најближи сарадници били Лаза Костић и Коста Трифковић. Међутим, угарска влада га опет, након годину дана, смењује, а убзо и хапси и осуђује на годину дана затвора.

Милетићева популарност у народу била је највећа када је изашао из затвора, што је искористио да своју идеју прошири на све територије насељене Србима, па је тако био део и устанка у Херцеговини.

Међутим, угарска влада одлучује да му стане на пут трајно. Ухапсили су га у Новом Саду, у његовом стану, након чега је осуђен на шест година затвора где је био мучен и злостављан – физички и психички. Овај период у затвору оставио је трајни траг на Милетићево психичко здравље – од чега никада није успео да се опорави.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: