Српски херој у вучјој јазбини: Представљена књига ћерке Благоја Јововића у препуном подгоричком Храму Христовог васкрсења

У суботу 11. фебруара 2023. године са почетком у 19 часова одржано је представљање књиге ,,Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини“ ауторке Марије Јововић, ћерке Благоја Јововића у крипти Храма Христовог васкрсења у Подгорици.
Током вечери о књизи су говорили: протојереј мр Предраг Шћепановић, Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски , Марија Јововић, ауторка, историчар Жарко Лековић, док је одломке из књиге читала глумица мр Јована Тодоровић.

Поздравно слово изговорио је протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски који се осврнуо на догађаје који су открили вео тајне везан за догађаје атентата на злочинца Анту Павелића:
,,Овдје са моје лијеве стране је најписменији гроб у Црној Гори послије Његоша, то је гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је један од главних криваца под знацима навода за ову књигу и за истину о јуначком подвигу који је преко четрдесет година био покривен велом тајне, а онда је у највећој светињи словенског југа у Манастиру Острог почивши Благоје Јововић дошао и испричао своју причу Митрополиту Амфилохију који га је замолио и дао му благослов да читав свијет сазна о овом јуначком подвигу”.
,,Ту се нашао и наш Тихомир Бурзановић овдје присутан који је својом књигом ,,Два метка за Павелића” обзнанио овај херојски чин Благоја Јововића”. – подсјетио је прота Предраг.
Књига ,,Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини“ се састоји из увода, 8 поглавља, епилога, као и мноштва вриједних фотографија, писама и докумената, такође садржи и биографију аутора.
Након уводног слова оца Предрага и одломка из књиге који је прочитала глумица мр Јована Тодоровић свима сабранима обратио се историчар Жарко Лековић.
Он је истакао да се о Благоју Јововићу данас много пише и говори, међутим квалитет информација је упитан, будући да се у овом случају много манипулише из незнања или са директним намјерама да се Благоје дискредитује:

,,О Благоју Јововићу се данас много говори и пише нажалост и у његовом случају се манипулише истином из незнања или са намјером да се Благоје дискредитује, па чак и да се порекне истина о ауторству напада на Павелића. Неки тврде да је био терориста или да је био у служби УДБА-е, на тај начин се жели скренути пажња са неефикасности Титове владе и тајне полиције да ухвате Анта Павелића”.
,,У овој књизи је ауторка Марија Јововић разоткрила кључна питања као што су: Ко је био Благоје Јововић? Ко га је подржавао и пратио у потрази за истином и правдом? Какав је био његов живот у Аргентини након напада на Павелића? Зашто је постојао пакт тишине у групи четника који су извршили напад? Да ли је имао било какав однос са УДБА-ом? Такође има за циљ да га лоцира у свјетски контекст хладног рата јер падом Берлинског зида страх је почео да нестаје и многе истине су почеле да излазе на видјело”. – нагласио је господин Лековић.
Историчар Жарко Лековић је подсјетио на догођај у Манастиру Острог, када се Благоје Јововић исповиједиоМитрополиту Амфилохију блаженог спомена и заправо први пут изнио на видјело да је он починио атентат на злочинца Анту Павелића:
,,Благоје се у децембру 1998. године унутар Острошких зидина исповиједао Митрополиту Амфилохију и у разговору скинуо тежину дјела историје са Благојевих леђа подстакнувши га да открије тајну коју је толико деценија строго чувао. Његова животна прича постала је извор инспирације за многе умјетнике и писце. Црна Гора му је за сад посветила сјајну књигу Тихомира Бурзановића али морамо се надати да ће у наредном периоду Црна Гора препознати овог хероја на начин на који он то заслужује”.
,,Благоје Јововић је учесник тринаестојулског устанка који су организовали комунисти и националисти, био је командир Косићког одреда, учесник је и Пљеваљске битке 1. децембра 1941. Након ове битке и великог пораза започео је грађански и братоубилачки рат. Благоје је био припадник војних формација којима је командовао генерал Драгољуб Дража Михајловић, а по непосредном командом Павла Ђуришића. У фебруару 1942. године придружио се Бају Станишићу близу Острога. Године 1943. Благоје Јововић је именован за наредника чете Јакова Јововића којега је упознао неколико мјесеци прије тога. Учесник је и битке на Неретви, његов поглед на ову битку се разликује од званичне комунистичке верзије”. – рекао је Лековић.
Он је потом навео да је недуго послије доласка у Аргентину Благоје Јововић сазнао да је усташки злочинац Анте Павелић такође у Аргентини и то под заштитом актуелне тадашње власти:
,,Када је из Италије, из луке у Ђенови стигао у Аргентину, Благоје је од почетка знао како да заради за живот при чему му је од помоћи био његов забаван и пријатан карактер. Једна од првих одредишта које је изабрао била је Mardel Plata зато што се туризам тамо брзо развијао. Овдје и сазнао да се Павелић налази у Аргентини и то под заштитом генерала Перона”.
Лековић је потом образложио да су вриједности на којима је Благоје градио заправо биле приватно власништво, микро предузетништво и економски либерализам као идеали којих се придржавао у различитим пословима током више од педесет година:
Благоје је своје мишљење и политички став обзнанио док је живио у Аргентини. Отворено се противио комунизму, лику Тита и његовој политици. Као противник знао је своју судбину ако се врати. Показивао је снажне демократске и либералне идеале. Приватно власништво, микро предузетништво и економски либерализам били су идеали којих се Благоје придржавао у различитим пословима током више од педесет година колико је и живио у Аргентини. Његово интересовање за приватни посао било је у пољу трговине, хотелијерства, гастрономије и металуршке индустрије”.
,,Ова нас књига упознаје са Благојем Јововићем какав је он заиста био. Са човјеком због чијих је хитаца правда сустигла нечовјека одговорног за монструозни геноцид над Србима. Књига која врви од драгоцјених чињеница, свакако би требала бити уврштена у литературу на катедрама за савремену историју”. – закључио је историчар Жарко Лековић.
Протојереј мр Предраг Шћепановић је након обраћања историчара Лековића је подсјетио на ријечи Светог Владике Николаја Велимировића који је надолазећи социјализам и фашизам назвао запаљењем плућа и мозга:

,,Велики духовник Свети Владика Николај Велимировић рекао је да је XVIII вијек био побуна против Бога, да је XIX вијек био побуна против Цркве, а да је XX вијек савез са сатаном и у том XX вијеку двије идеологије које је он називао запаљењем мозга и плућа – социјализам и фашизам. Фашизам је називао запаљењем плућа, јер плућа дишу мржњом према другим народима, а запаљењем мозга зато што се не може вољети неки други народ ако се прво не воли свој народ”.
,,Срби јесу небески народ. Кад кажемо небески народ не мислимо да тим присвајамо и национализујемо Небо, али опредјељење Лазарево да смо народ Царства Небеског је онај усуд који прати српски народ од Светих Немањића, Светог Симеона, Светог Саве, преко Светог кнеза Лазара и других див јунака у чијој галерији ће једно истакнуто мјесто имати и Благоје Јововић”. – бесједио је прота Предраг.
Он је потом указао на велики значај и величину ликад и дјела Благоја Јововића:
,,Ми свештеници и теолози радије причамо о помирењу и о љубави. Међутим, тајна зла није ништа мања од тајне добра. У овоме свијету како пише у књизи Откровења и те ријечи су ме као дјечака увијек чудиле: ,,Ко чини добро нек чини добро, ко чини зло нек и даље чини зло до оног последњег Христовог суда“. Велики је био Благоје Јововић, као и сваки печалбар, радио је све могуће послове само да може извршити посебни задатак, а то је да највећег српског крвника Анту Павелића лиши живота јер му је било као родољубу и патриоти тешко да гледа крвника на слободи”.
Прота Предраг је потом да је очигледно да је ћерка Благоја Јововића, ауторка ове књиге наслиједила меланхолију и љубав према Црној Гори од свог оца:
,,Завијек ће у небеском Косићу, у оном Храму часног и животворног Крста остати сјећање на Благоја Јововића, на Јакова Јововића и зашто не рећи и великог српског пјесника Ранка Јововића, велико је братство Јововића у Косићу у Бјелопавлићима који служе на понос читавој Црној Гори. Примите читаоци ову књигу онако тихо и топло како је Марија Јововић стакала из далеке Аргентине у далеком свијету. Осјећа се да је ту неизљечиву болест наслиједила коју је њен отац боловао, а која се зове носталгија за Црном Гором и за српским родом. Дошла је овдје вечерас на зов своје савијести истину о свом оцу искаже храбро и у овој промоцији вечерас у Подгорици”.
Након излагања проте Предрага, Милета Павићевић, предсједник Уједињеног равногорског покрета Црне Горе је на основу сазнања Војводског савјета по несумњивим заслугама и доприносу за одбрану српства и равногорства, као израз захвалности за рад, вјерност и постигнуте резултате Војводски савјет додјелио одликовање постхумно – златни орден витез Драгољуб Дража Михајловић Благоју Јововићу који потписује предсједник Војводског савјета Јован Тинтор, а који је уручен ћерки Благоја Јововића, Марији Јововић.
Након уручења златног ордена и захвалнице, свима сабранима обратила се ауторка књиге Марија Јововић, ћерка почившег Благоја Јововића.
,,Желим да се захвалим свима који су присутни на представљању моје књиге ,,Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини”, у овом првом дијелу желим да откријем бројне аспекте његовог карактера који ће вам у многоме приближити да разумијете његову храброст и херојство. Истраживала сам, сакупљала све кроз процес који је трајао три године, имајући потребу да разоткријем и предочим све”. – рекла је она.

Напослијетку ауторка Марија Јововић је истакла да је својим вишемјесечним боравком у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори стекла много пријатеља и упознала много дивних људи што представља велику привилегију и част у њеном животу:
,,Мој отац Благоје је био велики интелектуалац, данас сте чули доста о њему, његовом раду, да је писао књиге, пјесме, био је такође и велики читалац. Пресрећна сам што сам овдје вечерас у Подгорици, и много ми је ово важно. Три године сам писала ову књигу тражећи напорно и сакупљајући грађу за књигу. Захвална сам сваког дана што је баш он мој отац, он је био као отац, муж, пријатељ најбољи, није могао бити бољи. Он је велики херој, толико комплетан, свестран човјек се рађа једном у животу. Овдје сам боравила пар мјесеци и ускоро се враћам кући, али сам упознала много дивних људи и стекла много пријатеља и заиста ми је част да сам имала ту привилегију. Хвала свима!”
Благоје Јововић рођен је 1922. године у селу Косић код Даниловграда у племену Бјелопавлића. Он је служио Југословенску војску у отаџбини у Бјелопавлићкој војно-четничкој бригади.
Када се партизанско – четнички сукоб завршио 1944. године Благоје Јововић је емигрирао у Италију. У Италији је боравио у разним избјегличким логорима. Радио је разне послове, а један период свог боравка је радио за италијанску Тајну обавјештајну службу. За вријеме рада у Тајној служби упознао је Јевреје који су га обавијестили да злогласни злочинац Анте Павелић ту борави и да га ту чувају. Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе Павелића и да изврши атентат на њега што се коначно и догодило 10. априла 1957. године у Аргентини.
Благоје је 1999. године, након 55 година, први пут посјетио СР Југославију. Допутовао је из Аргентине и посјетио манастир Острог. На исповијести код митрополита Амфилохија је признао да је он човјек који је извршио атентат на Анта Павелића и тако је шира јавност сазнала идентитет човјека који је пуцао на Павелића у Ломас де Палмору, Буенос Ајресу.
Тада је посјетио своје родно село Косић и гробље својих предака. Преминуио је после пар мјесеци од прве и последње посјете свом родном крају, 2. јуна 1999. године у Росарију, Аргентини.
Некадашња Загорска улица у Земуну од прошле године носи име Благоја Јововића, а у тој улици је откривена и спомен – плоча посвећена Јововићу.

Текст & видео: Борис Мусић
Фото: Борис Мусић, Владимир Павићевић, Иван Рашовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: