Одбор дао зелено свјетло за сет пореских закона

Скупштински Одбор за економију, финансије и буџет подржао је данас сет финансијских и пореских закона, којима се кроз веће опорезивање и увођење и промјену акциза на одређене производе, планирају већи буџетски приходи државе.

Сет закона је предложио кабинет министра финансија Александра Дамјановића. Влада је тражила да се о њима гласа у хитном поступку, а због спречавања пореских превара и заштите државних финансија и буџета локалних самоуправа.

Државни секретар у Министарству финансија, Илија Вукчевић, казао је да се измјене и допуне Закона о порезу на добит правних лица тичу јачег опорезивања, односно бољег регулисања трансакција које се односе на предузећа која су резиденти Црне Горе са оним која су са ниским опорезивањем, односно не размјењују податке са нашом државом.

“Биће креирана црна или сива листа одређених држава или јурисдикција према којима ће се примјењивати значајно ригиднији порески третмани. Они ће бити уперени на јаче опорезивање приликом извлачења капитала из Црне Горе, у облику пореза по одбитку”, рекао је Вукчевић и додао да ће сва предузећа бити покриврена правилима о трансферним цијенама.

Он је на сједници Одбора навео да у тим измјенама има дио који се тиче „финог подешавања“, односно опорезивања позајмљивања новца предузећа грађанима су доведена у неки мекши положај гдје су уважили чињенице да када се дају, рецимо, аванси радницима или пољопривредницима нижег износа да узму у обзир ту социјалну компоненту тог пореског третмана.

Посланик Демократског фронта (ДФ), Бранко Радуловић, казао је да санирају посљедице погрешне одлуке програма Европа сад.

“Ја сам говорио да ће се то десити. Ако не санирамо оно што је направила Европа сад идемо у потпуну пропаст. То су рекле све међународне институције”, рекао је Радуловић.

Он је навео да се то може регулисати акцизама, смањењем трошкова у раду администрације или смањењем плата и пензија.

“Алтернатива томе је да имамо свеобухватну пореску основу гдје ћемо лакше добити финансијска средства. Подржавам ово, али ћу тражити реформску владу, од финансијске полиције до Врховног државног тужилаштва”, казао је Радуловић.

Он је додао да су ови закони посљедица „једне глупости“ и да се боји да ће морати да подижу порез на додату вриједност (ПДВ).

Посланица Демократа, Зденка Поповић, рекла је да ће подржати предложени акт, јер је он био насушна потреба Црне Горе и много прије.

“Јасно је да већ годинама имамо инвеститоре и компаније које послују са тих офшор дестинација и увозе нелегални капитал. Ово је добро законско рјешење, али са замјерком јер није била јавна расправа већ су донијети по хитном поступку”, саопштила је Поповић.

Дамјановић је, говорећи о предложеним измјенама и допунама закона о играма на срећу, објаснио да им је циљ да та индустрија живи, буде равноправно третирана, као и да држава приходује више новца од те области.

“Такође, желимо да оставимо простор за једну фер конкуренцију коју задњих седам-осам година немамо на тржишту”, рекао је Дамјановић.

Приређивачи кладионичарских игара на срећу путем интернета фиксни дио концесије плаћаће као и до сада десет хиљада ЕУР мјесечно, али им се први пут уводи варијабилна концесија од десет одсто на разлику између укупних уплата и исплата добитака. Варијабилну накнаду до сада су плаћали сви остали приређивачи игара на срећу, али су били изузети интеренет приређивачи.

Предложена је измјена код плаћања фиксне концесије за казина. Умјесто једнократне накнаде од два милиона ЕУР која се плаћала приликом издавања концесије и годишње од 50 хиљада ЕУР, која је утврђена прије 19 година и коју је инфлација у међувремену обезвриједила, предлаже се плаћање концесије у мјесечном износу од 41,67 хиљада ЕУР. Овај износ концесије важиће и за онлајн казина, односно приређивање игара на аутоматима путем интернета и других телекомуникационих средстава.

Дамјановић је навео да је пажљиво проучио дописе од Монтенегро бета, достављене поводом тих измјенам, од којих први подржава законска рјешења осим једног, да би након три дана стигао други, оштро интониран допис гдје се накнадним опсервацијама критикује закон.

“Не знам шта се десило у та три дана. У односу на постојећу, накнада је велика и о томе се може разговарати”, навео је Дамјановић, преноси Дан.

Он је навео да то тржиште са овим измјенама закона и новим законом није 15 милиона ЕУР, него 30-35 милиона ЕУР.

Вукчевић је казао да спроводе процедуру да се садашњи електронски надзор додатно унаприједи, а видјели су рјешења која су значајно напреднија у неким другим државама.

“Тај надзор ће се спроводити у четири модула, од којих ће први бити електронски надзор на бази фискализације игара на срећу, на основу чега ће сваки грађанин који игра моћи сам да буде инспектор за игре на срећу и контролише своју уплату”, навео је Вукчевић.

Битан, други модул је прање новца, све трансакције биће праћене електронски, трећи је електронско плаћање и контрола плаћања, а четврти ће се односити на то да ће се један значајнији дио управног поступка моћи спроводити електронски.

Чланови Одбора расправљали су и о предложеним измјенама и допунама Закона о порезу на промет непокретности, којима се прописује да су стопе пореза на промет непокретности прогресивне.

Стопа пореза износи три одсто за промет непокретности чија вриједност не прелази износ од 150 хиљада ЕУР. У случају непокретности вриједности преко 150 хиљада ЕУР, пореска обавеза износи 4,5 хиљада ЕУР плус пет одсто на износ преко 150 хиљада ЕУР.

Вукчевић је казао да је, у тренутку када имамо велики прилив новца у Црној Гори и када скачу цијене некретнина, право вријеме да се они који највише имају додатно опорезују.

“Сматрамо да је то у складу са принципима правичности у опорезивању и да је то нешто што је требало већ да егзистира у нашем пореском систему”, рекао је Вукчевић.

Поповић је најавила да ће у потпуности подржати наведене измјене.

“Наравно да сви они који имају новца да купе некретнину од 200 хиљада, 300 хиљада или 500 хиљада ЕУР, треба да плате овај порез како сте законом предвидјели”, поручила је Поповић.

Она је казала да је то требало и прије увести, наводи Дан.

“Ми смо само од економског држављанства, од када је уведено, 2019. године, до данас, имали невјероватну продају непокретности. Замислите да смо од тада имали ову стопу, колико би нам буџет био пун. Али, никад није касно”, навела је Поповић.

Када је ријеч о Предлогу измјена и допуна Закона о акцизама, Дамјановић је рекао да се закон предлаже из два разлога.

„Један је што генерално акцизна политика треба да буде стално на тапету, поготово у временима кад имамо нестабилне цијене на тржишту акцизних производа и велике дискрепанце унутар система, а са друге стране и зато јер је у преговорима са Свјетском банком (СБ) редефинисање акцизне политике један од услова за кредитну подршку у виду ДПЛ-а“, рекао је Дамјановић.

Он сматра и да није у питању непредвидива политика, како се могло чути из појединих привредних организација.

Дамјановић је саопштио да се кроз наведене измјене са неколико чланова усклађује акцизна политика са акцизним режимима у региону и Европи, што ће омогућити додатне приходе за државу.

“Не постоји ниједан једини разлог да се повећање било које акцизе на било који производ који је наведен у овој номенклатури, одрази на повећање цијена тих производа, јер су марже на те производе енормне и убједљиво највеће у региону”, упозорио је Дамјановић.

Генерална директорица Директората за порески и царински систем, Биљана Перановић, казала је да се ради о неколико праваца дјеловања – то су дуван, производи од шећера, пластика и газирана и негазирана вода са додатком шећера.

„Када је у питању акциза на дуван, од 1. јануара наредне године требало би да смо у потпуности усклађени са директивом ЕУ, по којој укупна акциза не може бити испод 90 ЕУР. Нама ће бити 91,6 ЕУР“, објаснила је Перановић.

Када су у питању производи од шећера, какаоа и сладолед, акцизно оптерећење је 0,5 ЕУР по килограму.

„Када су у питању акцизе на газирану и негазирану воду са додатком шећера, дошло је до повећања код газиране воде са 25 на 35 ЕУР по хектолитру, док је уведена акциза на негазирану воду са додатком шећера у износу од 25 ЕУР по хектолитру“, прецизирала је Перановић.

Када је у питању пластика за једнократну употребу, предлагач је измјенама само проширио обухват тих производа у складу са царинском номенклатуром.

Посланик Демократа, Данило Шарановић, казао је да ће подржати предложене измјене.

Он је навео да је објективан утисак грађана да су потрошачке цијене много веће него што се може извући из онога што је стопа инфлација у Црној Гори.

„То је посљедица малог тржишта, ниске конкурентности и договорне економије међу монополистима и олигополистима и то је одраз околности што су данас потрошачке марже у Црној Гори много веће, па чак и до дупло код одређених производа, него што су били прије почетка ове кризе на коју се сви вадимо“, тврди Шарановић.

Поповић је казала да је скептична по питању увођења акцизе на негазирану воду са додатком шећера. Она сматра да би требало изузети ту категорију, у циљу заштите домаћих произвођача.

„Дјеца су највећи конзументи сокова. Не можемо им забранити да пију, посебно домаће сокове, који су произведени код нас у Црној Гори“, рекла је Поповић.

Перановић је, говорећи о предложеним допунама Закона о спрјечавању нелегалног пословања, казала да се ради о забрани позајмица када су у питању порески обвезници који имају неизмирене обавезе према држави.

“Предузећа врше позајмице другим компанијама, а нијесу измирили обавезе према запосленима или држави. Ту се врши забрана и предвиђају се казне у том смислу”, додала је Перановић.

Предлогом измјена и допуна Закона о буџету и фискалној одговорности, који је такође дио сета закона о којима се данас расправљало на Одбору, предвиђа се, између осталог, оснивање Фискалног савјета, као посебне, независне институције, као и његове надлежности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: