Ноћ када је горео Хиландар: Зашто обнова српске царске ларве траје 19 година!?

Пожар у Хиландару беснео је целу ноћ 3. на 4. март, пре 19 година. Братству које се борило против ватре први су у помоћ притекли Светогорци из суседних манастира, а касније и ватрогасци. Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландар истиче да су што се обнове манастира тиче, готово све урадили, осим конака из којег је почео пожар, као и конака до њега. Каже да 19 година за овакве радове није много, јер се обнављају објекти од 14 до 19 века. Нада се да ће идуће године 4. децембра, на Ваведење, славу манастира, бити и завршетак обнове.

Прошло је скоро две деценије од великог пожара, када је у пламену нестало више од половине зграда српске царске лавре. Према ономе што данас знамо, ватру је изазвала гвоздена пећ у једној од соба конака у згради Игуменарије.

Миливој Ранђић подсећа за РТС да је те ноћи горела цела северна половина манастира Хиландар, а да је то више од 20 објеката односно 54 посто корисне површине манастира изгорело.

„Све што почиње од манастирске трпезарије и у круг завршава са Пиргом или кулом Светог Саве, значи све између та два објекта са северне стране је горело. То је пожар карактеристичан за средњовековни град и немате противпожарне зидове, јер тога није било кад се правио Хиландар. Увели смо сада противпожарне зоне“, рекао је Ранђић.

Упоредио је пожар на Хиландару с пожаром у Лондону 1666. године, који како наводи, док није дошао до Темзе није могао ни да се заустави.

„Тако вам је и овде исто било. Док није дошао до простора између Белог конака с источне стране и Пирга Светог Саве, где постоји један размак између тих објеката, он једноставно није могао да стане, када већ на самом почетку није угашен“, појашњава председник задужбине.

Обнављање конака од 14. до 15. века

Ове године је 825 година манастира Хиландар, то је истиче не само манастир него једина установа у нашем народу која постоји без икаквог прекида 825 година. Ти људи који су тамо, су исто братсво, као једна породица која постоји 825 година.

„Они се баве очувањем, од светосавског типик Хиландара, где се у једном члану јасно каже како се чува Хиландар, како се чува наслеђе Хиландара. Свети Сава то наводи. У суштини је то све данас осавремењено, тако што данас имате и ватрогасну бригаду Хиландара са два велика и једним малим возилом“, наводи Ранђић.

Истиче да су што се обнове манастира тиче, готово све урадили, осим конака из којег је почео пожар, као и конака до њега.

Поред радова на изгорелим конацима који су веома комплексни, јер се обнављају објекти од 14 до 19 века, обавеза је да се сачува све од онога што је остало. Оно што се дорађује мора да буде на начин да се види да је то ново, нема ту маскирања и да мора да се ради што аутентичније.

Ко су људи који раде на обнови манастира

„Хиландар је највреднији споменик културе, духовно наслеђе српског народа, међутим званично он је споменик културе Републике Грчке и ви о томе морате да водите рачуна. Ту су са нама и наши пријатељи Грци, постоји и грчка агенција `Центар за заштиту светогорског наслеђа“. Неки од тих људи су отишли у пензију бавећи се обновом Хиландара“, наглашава председник задужбине.

Посебно указује, да међу људима који раде на обнови манастира има и оних који су, дошли да буду годину две а тамо су већ 19 година. То су, каже наши људи, наш народ са свих простора, наши стручњаци и инжењери.

„Света Гора је специфична, она јесте полуострво, али ви са копнене стране не можете тамо да уђете. Ми бродовима морамо тамо, немамо струје. Манастир има струје, али тако што има агрегате. И то је једна од ствари коју решавамо у овом тренутку. То је пројекат Хиландарски енергетски систем, обезбеђивање соларне енергије“, објашњава Ранђић.

Истиче да 19 година обнове за овакве радове није много иако су се сви надали да то ипак неће прећи десет година.

„Ми се надамо да ће идуће године о манастирској слави, то је 4. децембар Ваведење, бити поред славе и мала свечаност завршетка обнове изгорелог дела“, поручује Ранђич.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: