Шкрипи ти плоча, мајсторе!

Пише: Емило Лабудовић

Све је могло да се предвиди до последњег потеза.

И то да је уморан, јер више од тридесет година даје себе Црној Гори и народу, да је вријеме да одмори своје напаћено тијело, али да ће га кумити и молити да се још једном жртвује и да он тим молбама неће моћи да се одупре. И није се „одупро“, а и како би кад су клечали на кољенима од мора до Чакора, плашећи се господаревог егзила, јер му,без титуле (и имунитета), овдје опстанка нема.

Могло се, без много анализе, предвидјети да ће кренути из Петњице и Рожаја, да, по ко зна који пут, отуда спашава угрожене Муслимане од надолазеће (опет) српске пошасти на челу са освједоченим четником и кољачем Андријом, за чијим људским и политичким трагом остају само крв, сузе и гробови. А господарев пут, честит и свијетао као пут праведника, гаранција је и позив и онима које је његова политика раселила широм дуњалука па их је данас дупло више у Луксембургу него у Петњици да још једном дођу и подрже га. Знало се да он, лише скромне предсједничке платице, банке у џепу нема, да је, покретно и непокретно, пуки сиромах и да му, ако опет не побиједи, слиједи – народна кухиња. Мада, и било би ред, јер и он је толико дуго солио и биберио народну чорбу.

Било је више него очекивано да ће, након што је Црну Гору одбранио од НАТО бомбардера (бјеху ли Мурина и Ћемовско у Црној Гори, фалим те, боже), да ју је извукао испод црних крила руског утицаја (оних Дерипаскиних 300 милиона, дотурених у коферу испод стола у „Маши“ се не рачунају), сада хтјети да је увде у ЕУ. У ону исту ЕУ из које му, мање, више отворено, шапућу да је његово било.

Тако је вјечити спасилац Црне Горе од свега и свачега, а највише од ње саме, још једном потурио своја нејака плећа да понесе и тај камен који нам се, хвала њему, попут Сизифовог, стално котрља у дно брда.

Само наивни су могли да вјерују да је он коначно схватио да није спасилац већ камен о врату Црне Горе и да ће самом себи рећи: доста је!

И стати пред суд времена на који „тета Весна“ нема никаквог утицаја.

Да ће чувени уставобранитељи, од Ранка, Рашка, Пуре, Дагиње и Божене, на сав глас закојевитезати због неуставног трећег му мандата, али…

И сад, ето нама опет очекивано неочекиваног кандидата за предсједнички трон, с намјером да нас још једном бајком о скором уласку у рај заведе за Голеш планину.

„Благо изненађенима“, рекао би Матија, али таквих је све мање чак и у политички бесловесној Црној Гори. Јер плоча коју опет вергла нови/стари кандидат толико је излизана, израубована, искривљена и шкрипи да језу изазива. Ко има уши, све му је већ речено, ко их нема или неће да чује, заслужује таман то. И њега, наравно, јер народ има власт какву заслужује.

Али, да не буде неречено: шкрипи ти плоча, шкрипи ужасно, мајсторе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: