Никчевић: Догодине изнад цензуса
Пише: Желидраг Никчевић
Врло кратко ћу одговорити Горану Даниловићу, предсједнику Уједињене Црне Горе. А невољно и нерадо – јер су нам међусобне српске зађевице у овом тренутку најмање потребне.
На његову „предсједничку кандидатуру“ реаговао сам негативно управо зато што је сматрам свјесним и злонамјерним ширењем српске неслоге – и то поводом у суштини споредне теме, такозваних српских лидера. Умјесто да он и његово друштво стану уз Нову српску демократију, јер су нам основне политичке идеје готово истовјетне, умјесто да буде уз Андрију Мандића и помогне му корисним савјетима, Даниловић граби простор и вријеме за испразну саморекламу, неуморно филозофира и моралише, глумећи лидера, а све то добро знајући исход – један проценат гласова. Тужно – управо због младих и перспективних присталица „Уједињене“, колико год да их има. Судбина државе се прелама, а они патетично и „принципијелно гину“ око једног одборничког или посланичког мандата. Евентуално…
Упорно понављам: нама је потребна једна странка, јака, озбиљна и модерна, јер је то једини нормалан пут легитимизовања политичких интереса српског народа у Црног Гори, једини начин да се изборимо за достојанствен и равноправан статус наших људи, за њихово право да реално утичу на политику и судбину наше отаџбине. Управо то, по мом мишљењу, покушава да оствари Андрија Мандић, водећи Нову српску демократију. И успијева, не лако и не брзо, али успијева – најбољи доказ су наше побједе у локалним самоуправама. Све остало – наше добро или лоше писање, наше старе и нове зависти, а посебно наше бесконачно мудровање о лидерима, све се то своди на трагикомичну паролу коју сам ових дана (поводом експеримента „Уједињене“) чуо у Никшићу: „Догодине изнад цензуса“. Таквих српских лидера и ујединитеља смо се нагледали; ено их, вребају иза ћошка, побиједиће чим скупе потписе.
Саборност није предизборна парола, него животни, па и политички завјет. Волио бих да Горан Даниловић и његове присталице то разумију.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nije mi da dosoljavam, najkraće: Manite se!
Ćorava se posla manite, radite ono što najbolje znate, a ne …
Jednako obojica: i prvome i drugome, Bog je da Slovo im u pamet, pero im da u ruke, pa oni zar nemaju pametnija posla!?
Jednome je pripelo da se politikom bavi, ka da je iko u tome proslavio. A ovaj drugi, namjesto ljucko ono slovo da pabirči, on ti se raspisao, u političke paškvile da se utopi, riješen!?
Manite se ćorava posla … Obojica.
Mala je cijena cenzus za dostojanstvo i istinu. To Nikcevic ne zna, a izgleda da je zaboravio ili nikad nije ni znao. A karikiranje svetog i mobilizatorskog izraza Dogodine u Prizeenu ne čudi
Nikčević mudruje iz Beograda po zadatku, kao što je po zadatku rovario i po Narodnoj stranci,
Citam i ne mogu da vjerujem da ovo pise Zelidrag Nikcevic , za koga sam mislio da ima iole dostojanstva. Zabrinjavajuće je to sto zaboravlja gdnin Nikcevic da nije sve na prodaju i da se ne moze sve kupiti novcem.
Ако господин Никчевић заиста мисли да Срби у Црној Гори могу да се обједине и политички конституишу под вођством војводе за понијети који је јуче скинуо „Дражине“ ленонке и пољубио „алај барјак“ Ранка Кривокапића. И ако тврди да нам је најбоље да будемо представљени од стране неуспјелог комичара Кнежевића, па метузалема Пеђе Булатовића, лажног ексцентрика и мирашевца Бранка Радуловића, ботоксиране „Сребреничанке“ Бранке Бошњак, логореичног Небојше Медојевића, намргођене Марине Јочић и остале фронтовске елите, онда му је најбоље да поново пресели у Црну Гору па да на терену упозна благодети које нам је поменута екипа испоручила. Ако послије пар мјесеци непрекидног живота овдје и даље буде то тврдио онда нека се задржи и остане да срећно живи у таквом друштву. Најлакше је нашом задњицом влачити оно што је ДФ изорао.