Детаљи полицијске тортуре над Дрецуном: Палили, тукли, тражили да себи копа гроб

Цетињанин Никола Дрецун наводно је преживио бруталну полицијску тортуру – полицајци су му између осталог на главу стављали вунену капу, поливали бензином и палили је, како би од њега изнудили признање да је учествовао у више тешких кривичних дјела.

Вишесатног злостављања спасао се након што је прогутао отварач лименке, послије чега је хитно транспортован у Клинички центар у Подгорици, гдје је и оперисан, пише у жалбама његовог тадашњег правног заступника.

”Стављана му је капа на главу, затим преливана бензином и паљена. Психички је ломљен и тако што су му пиштољ (празан) гурали у руке и говорили да могу да пуцају у њега и убију га, а да не одговарају јер ће изгледати као да им је отео пиштољ и да су га убили у самоодбрани”, наводи се у списима.

Портал Либертас објавио је Дрецунову фотографију у понижавајућем положају – у тренерци, са црном капом навученом преко главе, полусавијен лежи на лишћу, руку везаних на леђа. Та фотографија урадак је наводно полицијског батинашког одреда, којим је руководио Петар Лазовић.

Полицајци су, према транскриптима Еуропола, доказе о мучењу слали шефовима кавачког криминалног клана, ком је наводно и Дрецун припадао.

Он се препознао на фотографији и дао сагласност да му се име објави.

Тај Цетињанин и његов суграђанин Маринко Рајковић ухапшени су 11. маја 2020. године у Никшићу.

Истог дана “прошли” су кроз руке полицијског батинашког одреда некадашњег Сектора за борбу против организованог криминала и корупције (СБПОКК).

У жалбама, које је због тортуре над Дрецуном подносио његов тадашњи правни заступник Марко Ковач, пише да су тог дана шест или седам полицајаца сакривених фантомкама, почели да га малтретирају у просторијама Центра безбједности Никшић, али су их колеге упозориле да је зграда покривена камерама.

„Себи ћеш копати гроб“

Након упозорења одвезли су их у оближњу шуму, што је Дрецун и раније испричао на суду.

”Њега и Рајковића полицајци су аутомобилом ‘БМW’ будванских таблица одвезли у шуму удаљену око пола сата вожње од ОБ Никшић. Ту се наставило физичко и психичко иживљавање над окривљеним Дрецуном – ударали су га ногама и рукама по тијелу и тјерали да призна кривична дјела која није починио и оптужи људе које зна из виђења, из затвора. Пријетили су му да ће себи морати да копа гроб, јер ће га ту закопати и нико неће знати гдје је, ако код тужиоца не оптужи Радована Мујовића, односно, ако не каже да ради за њега и по његовим налозима. Захтјевали су и да призна да је у телефону меморисан као Буфало”, пише у жалби предатој 3. јула 2020. године тадашњем судији за истрагу, сада главном специјалном тужиоцу Владимиру Нововићу.

Ковач се и мјесец раније обраћао Нововићу, нагласивши да су Дрецуну прекршена основна људска права и да су га након хапшења, током цијелог, неидентификовани припадници Специјалног полицијског тима, подвргли тешкој тортури, мучењу и психичком иживљавању.

Описујући детаљно шта је све, како тврди, Дрецун преживио, Ковач додаје да су његовог клијента и Рајковића након тортуре у шуми, специјалци одвели у канцеларије у Цитy молу, гдје су наставили да их муче.

”Приморавали су га да за разна кривична дјела оптужи директно Мујовића и да неке криминалне радње припише Филипу Кнежевицу… Док су га тукли, из сусједне просторије, у којој је био окривљени Рајковић, чуо је запомагање и јаукање тако да је вјероватно да је и он био подвргнут истом третману”, пише у списима…

Бијег од батина

Полицајци који су, како пише, злостављали Дрецуна, направили су паузу када им је стигла храна и сокови.

”Одломио је дио метала са лименке и прогутао га, јер је у томе нажалост видио једини излаз из ситуације у којој се налазио… Физичко и психичко стање у ком је био, набоље осликава тај очајнички покушај да на тако опасан начин нашкоди себи и доведе свој живот у питање, како би избјегао стравичну тортуру кроз коју је пролазио цијели дан”, наводи се у документима.

Појашњено је да је Дрецуну у Клиничком центру одстрањен дио желуца и извађен метални предмет.

Инспектори који су га и довели у болницу пробудили су га 12. маја око 17 сати, а са њима је била и тужитељка.

Упркос објашњењу да није у стању да даје изјаву, саслушан је у полусвјесном стању, под јаким боловима.

”Испитивање је аудиовизуелно снимано… Није му дозвољено ни да позове адвоката. Он тврди и да хирург који га је оперисао није дао сагласност за саслушање. Саслушање је прекидано како би му се сугерисало како да одговори на поједина питања. Због бојазни од батина то је и учинио”, написао је Ковач у захтјеву за изузимање тако прибављеног доказа, али у жалби предатој Уставном суду.

Ковач је написао и да је то што је Дрецун прогутао метал и довео себе у животну опасност, тужитељки морало бити индиција да је полиција са њим незаконито поступала. Констатује, међутим, да није.

Објашњава и да је због сумњичења за кривична дјела стварање криминалне организације у стицају са кривичним дјелом убиство у покушају и кривичним дјелом тешка тјелесна повреда, због формалних и материјалних разлога морао је имати браниоца већ на првом саслушању…

”Све околности које су пратиле саслушање окривљеног, од фактичког отимања и одвођења у шуму, премлаћивања, мучења, психичког злостављања, преко очајничког покушаја прекраћивања мука гутањем метала, до начина саслушања – недвосмислено указују на незаконитост ове доказне радње. Окривљени није испољавао своју слободну вољу приликом саслушања, већ је био примораван на давање конкретно саопштеног исказа. То је могуће документовати и доказати увидом у аудиовизуелни снимак саслушања и медицинску документацију”, написао је Ковач.

Он је захтијевао да суд прибави записе камера на кладионици на мосту на ријеци Бистрици (Никшић), из Клиничког центра, зграде никшићке полиције, као и Дрецунове фотографије направљене приликом пријема у спушки Истражни затвор.

Дрецун се и раније, тим поводом, преко Ковача, обраћао јавности…

Специјално државно тужилаштво терети Дрецуна да је дио вишечлане криминалне групе коју су, према њиховим наводима, формирали Радован Мујовић и Будванин Василије Рафаиловић.

Према тврдњама СДТ-а чланови те криминалне екипе наводно су постали окривљени Петар Липовина, Митар Марковић, Филип Кнежевић, Жарко Пејаковић, Лазар Недовић, Александар Ћетковић, Бошко Павловић, Јован Мирковић, Александар Стевановић, Марко Зорић, Никола Марић, Урош Ђурђевац, Филип Бешовић, Горан Ракочевић, Иван Брновић, Никола Дрецун, Александар Ђурђевац, Мошо Паовић, Урош Вучинић, Давор Авдић и Немања Зуровац.

Терете их за више кривичних дјела, међу којима су убиства и убиства у покушају.

Јован Мирковић, некадашњи возач наводног вође кавачког клана Слободана Кашћелана, повезао је Косовара Бајрама Писту са том организованом криминалном групом која је, како тврди, од њега тражила да ликвидира новинарку Оливеру Лакић, Будване Марка Љубишу званог Кан и Горана Словинића.

ХРА тражи суспензију полицајаца

Извршна директорица Акције за људска права (ХРА), Теа Горјанц Прелевић, захтијевала је данас од премијера у техничкој влади Дритана Абазовића да обезбиједи законито дјеловање министарства унутрашњих послова и суспендује службенике Управе полиције који су окривљени за изнуђивање исказа тешким насиљем од оштећеног Марка Бољевића.

Она је саопштила да су прије три недјеље послали протестно писмо министру унутрашњих послова Филипу Аџићу због тога што од јула прошле године није суспендовао полицијске инспекторе окривљене за изнуђивање исказа.

”Ово је довело до тога да, поред осталог, један од њих наступи чак два пута у медијима као портпарол Управе полиције. Министар Аџић на ово писмо до данас није одговорио, а неки од окривљених су и у петак виђени у службеном возилу на улицама Подгорице”, саопштила је Горјанц Прелевић.

Лажни записници са тешким оптужбама?

Иако је 11. маја сатима злостављан, Дрецун је, након операције потписао наводно лажирани записник у ком, осим што оптужује себе и Рајковића да су пратили шкаљарца Николу Перовића како би га убили, пише и да је ухапшен дан касније.

Због тога је, Дрецунов некадашњи бранилац, адвокат Марко Ковач, тражио да се тај записник изузме, али је суд одбио.

Истичући да након операције, и даље под дејством анестезије, Дрецун није био способан за свједочење о тако важним питањима, Ковач је написао и да је директор хируршке клинике на записник дао сагласност за “контактирање”, али да то није и саслушање.

”Сагласност – да је опште стање окривљеног у тренутку саслушања било такво да се са њим могло несметано контактирати, само по себи не значи ништа, нити представља сагласност љекара за обављањем саслушања”, написао је Ковач у захтјеву за изузимање записника о саслушању из доказног материјала.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: