Дамјановић: Прогоном УПЦ диригује се споља, исте снаге ударале и на цркву у Црној Гори

Већ данима траје борба Владимира Зеленског против УПЦ. Полицајци наоружани аутоматским пушкама ушли су у Кијевско-печерску лавру прије два дана.  То се догодило убрзо пошто су чланови комисије за пријем и предају имовине објеката које користи лавра отишли не почевши са радом. Претходно се у лаври чуо „набат“ – звоно за узбуну за окупљање народа који је окружио чланове комисије и није им дозволио да раде.

Украјинско тужилаштво затражило је од јуче суда да се Митрополиту Павелу, игуману Кијевско-печерске лавре, одреди кућни притвор у трајању од 60 дана уз ношење наногице као и забрана обраћања верницима, саопштио је Савез православних новинара.

Раније је старешина Кијевско-печерске лавре, митрополит Павел изјавио да му је уручено обавештење о покретању поступка због сумње да је одговоран за распиривање међуверске мржње и сарадњу с Русијом. Потом су припадници СБУ извршили претрес просторија у којима митрополит живи, Украјинска православна црква је саопштила да су митрополита позвали и на саслушање у подне по локалном времену.

Ову тему за наш портал прокоментарисао је Игор Дамјановић, наш ратни репортер и аналитичар .

Како коментаришете јучерашњи упад полиције наоружане аутоматским пушкама у Кијевско-печерску лавру и хапшење њеног игумана митрополита Павела, кога оптужују за распиривање међувјерске мржње и сарадњу са Русијом?

Јучерашњи упад полиције са дугим цијевима није ни први, ни најдрастичнији чин насиља режима Владимира Зеленског према Украјинској православној цркви. Током новембра и децембра припадници злогласне Службе безбједности Украјине (СБУ), која је без суда последњих годину дана убила стотине, можда и хиљаде људи, под пуном ратном опремом, са шљемовима, панцирима, маскама и наравно аутоматима упадали су цркве и манастире Украјинске православне цркве. Током ових претреса било је заиста гнусних примјера малтретирања и понижавања свештенства и монаштва. Агенти СБУ су рецимо монахе Черновицко-буковинске епархије приморале да скину одјећу, фотографишу их наге окренуте лицем према зиде и те фотографије доставили медијима блиским влади у Кијеву. До 1825. године ова епархија налазила се под јурисдикцијом спрске Карловачке митрополије.

Током свих ових претереса, у неколико десетина манастира и цркава, агенти СБУ нису пронашли буквално ништа што би им послужило као повод за задржавање неког клирика, или лица везаног за УПЦ. Након што ове акције СБУ нису дале резултате режим Владимира Зеленског кренуо је у формални изгон УПЦ из храмова, почевши од Кијево-печорске лавре, настарије и једне од најзначајнијих православних светиња. Њен старјешина, митрополит Павел Лебед успротивио се одлучно овој бруталној сили и моментално је ухапшен под толико апсурдним оптужбама, какве се на територији Европе нису чуле последњих 70 година.

Митрополиту се на душу ставља да је у пазите формулацију – у приватном разговору са неименованим човјеком изјавио „да је народ у Херсону задовољан када су се тамо развиле руске заставе“, да је пред неименованом женом изјавио да су „припадници тероторијалне одбране фукара“. Кијевси суд пред који је доведен митрополит ове оптужве СБУ окарактерисао је као довољан основ за покретање истраге за кривично дјело „правдања оружане агресије Русије Федерације“. То што је Епифанија – поглавара расколничке групације, коју је у међувремену признао, односно под своју јурисдикцију узео патријарх цариградски Вартоломеј, називао „расколником“ – основ је још једног кривичног дјела које се покушава ставити на душу митрополиту Павелу.

Ћутање на ове гнусне поступке режима Владимира Зеленског и његове тајне служве од стране тзв. цивилизованог и демократског Запад запада код мене буди сумњу да они нису само нијеми посматрачи, већ и инспиратори прогона УПЦ.

На што конкретно мислите када кажете да сумњате да иза прогона УПЦ стоје Западне земље?

Гледајте, пуних 8 мјесеци од избијања рата, све до почетка новембра, режим Владимира Зеленског није предузимао никакве озбиљније акције против УПЦ. Свети синод УПЦ у мају је де факто прекинуо све односе са Московском патријаршијом, а њен поглавар митрополит Онуфрије руски напад још 24. фебруара описао је као „каиновски гријех“. Свештенство УПЦ слиједило је у потпуности политику свог црквеног врха, о чему могу и лично да посвједочим.

У априлу прошле године, на Васкршњи понедељак, срео сам у мјесту Сартана (ДНР) групу од 20-ак свештеника УПЦ из Кијева. Они су заједно са депутатом Врховне раде Украјине Александром Коваљевим довезли неколико аутобуса пуних хране и љекова за борце неонацистичког батаљона Азов опкољене у Мариупољу. У конвоју су се налазила и кола хитне помоћи, а обезбјеђивали су га припадници украјинских специјалних снага, које сам такође имао прилике да снимим. У замјену за храну и љекове Азовци су требали да пусте цивиле који су се тада налазили у Азовстаљу, а руска страна дала је начелан пристанак и дозволила им да са хуманитарном помоћи прођу до Сартане, 20 км отприлике од Мариупоља. Преговори су послије неколико дана пропали, јер командатни руске војске и Азова нису могли да се договоре око тачног мјеста размјене хуманитарне помоћи за заточене цивиле.

Без обзира што сам имао материјал за мало је рећи есклузивну новинарску причу, на молбу свештеника УПЦ снимке које сам направио нисам објавио. Свештеници су се плашили да би моји снимци могли да им направе проблеме када се врате у Кијев. Знајући какву голготу ти људи свакодневно пролазе нисам имао дилему да њихову молбу уважим. Касније су амерички медији писали о овој неуспјелој иницијативи и навели да је депутат Коваљев био на дирекнтој вези са начелником украјинске војне обавјештајне службе ГУР, генералом Кирилом Будановим. Дакле, свештенство УПЦ од првог дана рата били су потпуно лојални својој држави, а у својој пастирској мисији трудили су се да помогну и онима попут Азоваца, који су одбацили православну вјеру и практиковали паганске обичаје. Стога, нема никаквог говора да су се у УПЦ радовали руском нападу, или на било који начин држали страну Русије.

Тек у новембру почиње државни терор над УПЦ. Индикативан је моменат да терором СБУ руководи Василиј Маљук, за кога добро обавијештени извори тврде да је веома близак САД. Занимљиво је да послије непуна 2 мјесеца од покретања акције против УПЦ, 7. фебруара ове године Маљук бива именован начелника СБУ. Његов на врх злогласне тајне службе кореспондира са почетком обрачуна са УПЦ којим је непосредно руководи. Остала је запамћена цинична изјава Маљука из новембра: „Мантија и кадионица не представљају олакшавајућу околност у извршењу кривичног дјела“.

Дакле, штићеник САД постаје начелник СБУ након отпочињања системског прогона православне цркве. Године 2018, тадашњи амерички амбасадор за вјерске слободе Сем Браунбек је био главни лобиста у додјели томоса и ограничене самосталности расколничкој групацији у Украјини од стране цариградског патријарха, постоје информације да се чак 20 пута за 8 мјесеци срео са Вартоломејем. Подсјетићу да је Браунбек, након обављеног посла у Украјини, 16. новембра 2019. посјетио Црну Гору и да је након његове посјете Мило Ђукановић послије вишегодишњег одлагања наложио влади и посланицима да усвоје Закон о слободи вјероисповјести.

Због чега мислите да САД подстичу режим Зеленског на обрачун са УПЦ?

Разлози су политички, Запад православну црвку види као озбиљну препреку наметању вриједности супротних духу хришћанства и остварењу њихових геостратешких интереса у државама са православном већином. Расколом и редукцијом утицаја православне цркве у друштву Запад тежи да трајно прекине везе, духовне и политичке, земаља са православном већином са највећом православном земљом Русијом.

Без обзира што је УПЦ потпуно лојална државној политици режима Владимира Зеленског, што је у осуди руског напада заступа готово исте ставове као и расколничка групација, она није обрисала своје духовно наслеђе и историју, које је нераскидиво везано са руским. Пошто су исход рата и његово трајање непредвидиви, Запад овај моменат види као погодан за уништење УПЦ, тј. рушење јединог моста који би у будућности могао да регулише односе оптерећене разарањем и крвопролићем, па чак и утре пут помирењу руског и украјинског народа. Уништењем УПЦ Запад вјерује да би Русију и Украјину одвојио заувијек.

Сматрате дакле да је и Закон о слободи вјероисповјести имао за циљ да и Црну Гору одвоји од Русије?

Свакако да је и тај моменат постојао, али примарни циљ америчког притиска на Мила Ђукановића да послије година одлагања наложи усвајање спорног закона био рушење последњег моста ове његове „нове Црне Горе на коју смо се требали навићи“ са нашим аутентичним наслеђем и историјом, оним вриједностима које је Његош описао у Горском вијенцу. Нијесу успјели јер трећина популације Црне Горе „у сред зиме кад му вријеме није“ како каже народни пјесник изашла на величанствене литије. Видјевши снагу литија, западни налагодавци су се направили блесави и оставили Мила Ђукановића самог на ледини да 30. августа изгуби изборе. Ово не треба да значи да су они трајно одустали и сличне подлости можемо очекивати и у будућности, када процијене да је повољан тренутак за нову актуелизацију црквеног питања.

Да ли вјерни народ у Украјини може одговорити нечим сличним као што је одговорио народ на литијама у Црној Гори?

Подсјетио бих да је најавећу литију, 29. фебруара у Подгорици када се окупило близу 100.000 вјерника са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем предводио поглавар УПЦ митрополит Онуфрије. У Украјини било шта слично у овом моменту није могуће, јер је ратно стање. Обични људи у Украјини тешко су живјели и до рата, а колико сада имају много недаћа и невоља тешко је и замислити. Такође, треба истаћи да расколничка групација у Украјини има неупоредиво већи ауторитет и углед од карикатуралне групације Мираша Дедејића у Црној Гори. Ауториет код једног дијела вјерника имали су и прије признања од стране партијарха Вартоломеја 2018. године.

Да је режим Зеленског одлучан и од својих Западних покровитеља охрабрен да силом угуши сваки отпор видимо и на примјеру бруталног прогона митрополита Павела. Њему је под оним горенаведеним отпужбама одређен 60-одневни кућни притвор. Осим апсурдности дјела која му се стављају на терет, парадоксалан је и моменат њиховог чињења, неколико мјесеци уназад, Руса у Херсону нема од почетка новембра. Дакле да је митрополит Павел ћутке пристао да напусти Кијево-печорску лавру данас би био на слободи и то је јасно свима.

Из УПЦ упозорили су да међу опсадницима Кијевско-печерске лавре има и сатаниста?

По снимцима које сам видио са лица мјеста, клика која се окупила испред Кијево-печорске лавре визуелно подсјећа на масу која се окупља на фестивалу Егзит у Новом Саду. Јуче није била нарочито бројна. На појединцима су заиста биле видљиве мајце и тетоваже са сатанистичким симболима и порукама. Укратко, по доживљају религије ови испред Кијево-печорске лавре су истовјетни са оним нашим дивљим племеном које је по Белведеру палило гуме, изгледају само урбаније.

* Вијести, коментаре и анализе са прве линије фронта можете пратити Игора Дамјановића можете пратити на Телеграм каналу РАТ УЖИВО:

t.me/rat1uzivo

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: