Просто шокирани агресијом
1 min read
Желидраг Никчевић (фото: С. Гарић)
Пише: Желидраг Никчевић
Величанствен призор! Забрујаше нашим исконски идиличним регионом пацифистичка заклињања, у мјешовитом хору, на неколико српских језика… Сви журе да се поклоне и скрушено пожале: Ех, како нам ови агресори изненада закомпликоваше живот! Одједном, из чиста мира – некакве бесмислене туче на границама, ракете, погибије…
Јер раније, као што је познато, овдје није било никаквих ратова, ни трага од погубног утицаја мрачних и злобних империја. Ма јок. И са Истока и са Запада су нам долазили у госте искључиво добри људи, савјетовали нас и доносили дарове, а ми их дочекивали хљебом и сољу, заједно пили ракију и медовину, братимили се…
Раније овдје уопште није било националних трвења, ни у назнакама. Сви народи су се међусобно уважавали, дружили и на сукобе нису ни помишљали. Чим би неко, макар и случајно, поменуо агресију, одмах би га јавно осрамотили и протјерали тамо далеко.
И да, наравно, сви су поштовали људска права, демократију, феминизам и ЛГБТК+, жене су биле еманциповане, саме су бирале за кога ће се удати и да ли ће се уопште удати, а гејеви су третирани као нормални људи. Па како друкчије?
Мирољубиви и вриједни балкански народићи неуморно су градили опере, стадионе, ауто-путеве, аеродроме, космодроме, несебично помажући једни другима. Ако би се понекад малко и посвађали, било би то више у шали, и одмах би се помирили, све плачући и тражећи једни од других опроштај.
Раније, прије ове скандалозне и ничим изазване агресије, свуд наоколо су просто цвјетали вишенационални градови. Сви, па и најмањи, најегзотичнији језици били су признати као државни, на све стране су одржавани традиционални фестивали деколонизације и деимперијализације. Пеаце бротхерс! – орило се читавим регионом, такорећи вјековима…
Свака вјера, а нарочито туђа, била је светиња. Ево, питајте православне, њих су просто обожавали. Водили на разне туристичке екскурзије, школовали их, унапређивали…
И плус – високи гости са Запада су нас током читаве историје редовно обилазили, понекад копном, у колонама, а понекад и авијацијом, и сваки од овдашњих јагњад-народића брижно запиткивали: Да ли вам је још нешто потребно, можемо ли још некако да вам помогнемо…
А види ово сад! Ма хаос, части ми.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
