Страх од економске „изгубљене деценије“ виси над главама светских лидера у Вашингтону

Министри финансија и централни банкари из целог света ће се наредних дана окупити у Вашингтону, у јеку економских превирања која би могла да одведу свет у рецесију, како би покушали да саставе координисани одговор.

Ситуација у Украјини, тврдоглаво висока инфлација, растуће каматне стопе, крхки банкарски систем и спорији раст у Кини главне су прете глобалној економији, пише „Политико“.

Постоје и растуће тензије међу државама, при чему богате земље манично повећавају каматне стопе да би ублажиле раст цена, али на тај начин земље у развоју додатно оптерећују дуговима.

Кина се такмичи за утицај са САД и ЕУ, које су, пак, уплетене у сопствени трговински спор. А геополитичка улога Русије наставља да оштро дели владе.

„Биће хаотично“, каже Даглас Редикер, који је представљао САД у одбору Међународног монетарног фонда од 2010. до 2012. године.

Подвлачећи све веће страхове, Светска банка је прошлог месеца упозорила на надолазећу „изгубљену деценију“ за економију која би могла да смањи замах у борби против сиромаштва и решавању климатских промена.

Све дужа листа економских неизвесности прожимаће следеће недеље пролећне састанке ММФ-а и Светске банке само неколико блокова од Беле куће, постављајући велике изазове за лидере који се боре са ограничењима у погледу хране и енергије, великим задужењем земаља у развоју и глобалним загревањем.

„Биће много ломљења руку због стања у глобалној економији“, рекао је „Политику“ Марк Собел, амерички председавајући Форума званичних монетарних и финансијских институција и бивши званичник Министарства финансија који је служио као представник САД у ММФ-у. „Много збуњујућих питања. Много магле.“

Амерички званичници, предвођени министарком финансија Џенет Јелен, покушаће да испоље опрезан оптимизам, али ће се такође суочити са питањима о одговору владе на прошломесечне пропусте регионалних банака и у којој мери постоји потенцијално преливање у глобалну економију, посебно пошто зајмодавци пооштравају кредите за предузећа.

„Немате прави покретач раста“, рекла је Лилијана Рохас-Суарез, виши сарадник у Центру за глобални развој. „Није да је један регион слабији од другог. Где год да погледате, раст је заиста низак, и наравно, то утиче на све остало.“

Очекује се да ће америчка економија ове године расти за млаких 0,4 процента, показују подаци Федералних резерви, пре него што се скромно убрза на 1,2 процента у 2024. Фед је изазвао успоравање најбржим повећањем каматних стопа у последње четири деценије осмишљеним да укроти инфлацију.

Изгледи за раст у Европи су неизвесни јер је и њен банкарски сектор уздрман. Европска унија је успела да преброди зиму боље него што се очекивало и да избегне рецесију захваљујући паду цена енергената који су прошлог лета достигли рекордне вредности.

Али, инфлација наставља да расте, а уследиће брзо и жестоко стезање понуде новца од стране Европске централне банке што, наводи „Политико“, изазива забринутост за изгледе блока.

Очекује се да ће економија ЕУ ове године стагнирати испод једног процентног поена раста, након што је прошле године забележила 3,5 одсто раста, што је више него у САД и у Кини.

„Мислим да ће састанци бити депресивни“, рекла је Рохас-Суарез. „Људи ће представити наизглед добре резултате – берза се опоравља, финансијска криза делује ублажено, тржишта су сада релативно мирна. Али у исто време, свуда око вас постоји осећај крхкости и то је расположење које ће преовладавати.“

Главно питање које ће лебдети на састанцима је улога Кине, која је управо прошла кроз велику промену владе и која је све више у сукобу са САД око трговине и технологије. Питања укључују да ли Кина треба да има већу реч у управљању међународним институцијама сразмерно њеној економској моћи и да ли ће помоћи у напорима да се ублажи притисак дуга на земље у развоју, с обзиром на то да је тако велики зајмодавац.

Светска трговинска организација саопштила је у среду да се очекује да ће глобална трговина ове године порасти за 1,7 одсто – што је боље него у октобру. Ипак, упозорава да је међународна економија крхка, да се трговина и даље опоравља од ковида, Украјине и високе инфлације.

Светска банка — међународни зајмодавац земљама у развоју — саопштила је прошле недеље да су потребне нове политике за повећање продуктивности и убрзање инвестиција како би се спречила деценија која би могла да буде тешка за глобалну економију.

ММФ је посебно упозорио да би свет могао да изгуби билионе долара будуће економске производње ако се подели на конкурентске геополитичке фракције.

Одлазећи председник Светске банке, Дејвид Малпас, каже да светска економија пати од стагфлације – што значи низак раст са тврдоглавом инфлацијом цена. Он је на скупу Атлантског савета рекао да су се САД и Кина опоравиле, али да је потребно много више производње и продуктивности да би се изашло из стагфлације.

То долази када свет доживљава оно што он описује као „преокрет у развоју“, са растућим сиромаштвом и погоршањем проблема писмености.

„Ако погледате ствари данас, изазов је у томе што можда неће бити напретка“, рекао је Малпас. „Морамо да избегнемо ту изгубљену деценију.“

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: