ИН4С

ИН4С портал

Сретен Ћеранић: Спартанци и Хелоти

1 min read

фото: Митрополија

Пише: Сретен Ћеранић

Текст је написан као знак подршке о. Огњену Фемићу.

Деценијама, чак и преко једног вијека, траје пропаганда која Црну Гору назива српском „Спартом”, хајдучке и – углавном епски надувене – војничке борбе овдашњег живља. Многи стручњаци за Црну Гору, почевш од корифеја српског реинтегрализма покојног проф. Предрага Вукића до свих данашњих – сагласни су у тези да је то „спартанство" коријен црногорске хрватизације.

Оно што протагонисти тог црногорског спартанства не знају јесте историја и срж Спарте. У питању је био један од либералних полиса, чији је раскалашни начин живота одвео ка тоталитаризацији друштва, приликом које је Спарта претворена у дисциплинован војнички систем. Да би се разумјела потреба за увођењем оновремене диктатуре, вриједи видјети састав Спарте. Тамошње становништво се дијелило на Спартанце и Хелоте, односно на становништво које је Спарту направило и проширило; и на оно становништво које су Спартанци поробили. Док су Спартанци уживали у благодетима, за то вријеме су Хелоти робовску радили на њиховим пољима. Младим Спартанцима, као својеврсан тест зрелости, било је мучење Хелота. О свему томе пише Тукидид у свом дјелу о историји Спарте. Тај однос је изазивао побуну Хелота, и онда је спартанска аристократија завела тоталитарни режим, праћен сталним нападима на Хелоте и непослушне Спартанце.

Ако се присјетимо како је текао развој Црне Горе, видјећемо да је једна групација – староцрногорски главари одани двору Петровића – стицајем историјских околности успјело да направи државу, и почне да је шири на брдска и херцеговачка племена. То ширење се водило пропагандом поменутог „спартанства”, и понекад је добијало монструозне облике. Сјетимо се само књаза Данила Петровића – похару Куча је правдао „државом“, а гнусни чин силовања под Острогом је правдао жељом да „Бјелопавлићи буду јунаци као Катуњани". Даље ширење те државе, на челу са Даниловим синовцем Николом, настављено је по задатим премисама „спартанства” односно петровићких дворјана, и осталих. Док је црногорски двор живио раскалашно, а са њима и дио становништва из старе Црне Горе, брдска и херцеговачка племена су нагло сиромашила. У то вријеме је, а не данас, настала изрека да „више вриједи крштеница с Чева, него диплома из Беча“. Сваки глас побуне је немилосрдно гашен. О томе свједоче све жртве тог режима. То је изазвало реакцију – оличену у формирању антирежимских покрета, на концу сабраних у Народну Странку, чији су покретачи и главни симпатизери извели детронизацију Николе Петровића и читаве оновремених црногорских „спартиота". Зеленашки потомак и српски интегралиста др Александар Стаматовић је тај отпор Петровићима назвао „заосталим вјетром европске демократизације“ приликом које се Уједињење наметнуло као једина алтернатива.

Доцнија историја је општепозната, оживљена у последњих 25 година: Ти „Спартанци“ су се ставили на располагање свим окупаторима, па касније некако волшебно завршили међу комунистима и из тог њиховог „спартанства“ произвели нову нацију као антипод српском локалном и свеукупном наслеђу. Вриједи погледати судбину теоретичара новоцрногорства – Савића Марковића Штедимлије, који је умјесто денацификације после Другог свјетског рата, био активан учесник процеса поводом рушења Његошеве капеле; или извјесног Сава Челебића, који је 1941. раширио италијанску заставу на Петровданској скупштини, да би 1945. дочекао као генерал НОБ-а.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “Сретен Ћеранић: Спартанци и Хелоти

  1. Nijedan okupator nas nije tako oslobodio od novca i persperktive(to se i dalje nastavlja) kao ovi nedavni „oslobodioci“ .

  2. Evo, ja kao Starocrnogorac se izvinjavam potomomcima Brdjana i Hercegovaca sto smo ih oslobodili. Treba li smo vas ostaviti da i dalje budete turska raja, posto vidim da sa drugo i nijeste.

    19
    1. Nikoga starocrnogorci nisu oslobadjali,vec su se uvijek brdjani i starohercegovci sami oslobadjali….po neki simbolicni odred iz nahija bi ponekad ucestvovao i to je sve…i brdjani i starohercegovci su svojim zrtvama se ujedinjavali sa nahijama i srpskom drzavom koja je tada jedino bila koliko-toliko slobodna a Petrovici ih prihvatali….nijednog nahijasa nije bilo u boju na Sarancima….nijedan nije oslobodio Pljevlja….nijedan Cevljanin nije ujahao u Berane….nijedan nije oslobadjao ni Moracu,ni Rovca ni Kuce…..svaka cast onom malom broju starocrnogoraca koji se i danas osjecaju Srbima,ali Srpstvo nose brdjani i starohercegovci….

      16
    2. Nemojte nas više „oslobađat“ svega vi na svijet, nego, ako bi ikako mogli, odvojite se u svoje prirodne granice i ogradite se bodljikavom žicom, dosta je i nama vas, a i vama nas.

      15

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *