Шифра Титаник

Пише: Батрић Бабовић 

На медијској позорници старој колико људски род и историји предмета интересовања старој 111 година, ових дана појавиле су се тенденциозне са једне и објективне стручне приче са друге стране о мегаломанском пројекту по имену Титаник.

На готово свим насловним страницама елитне западне штампе и научних програма који баштине егзактност и конкретност, било је ријечи о овом несрећном броду, а још више несрећнијим путницима који су колосом океана покушали да премјере заживотно постављене циљеве. Титаник је био други од три путничка брода који је требао да доминира прекоокеанским рутама и пространствима. Компанија Вајт Стар Лајн била је власник несрећног брода, а бродоградилиште Харланд и Вулф родно мјесто суперсоничне звијезде са редним бројем 401. Белфаст је постао источник и историјски биљег највеће поморске несреће на свијету. Могло би се рећи мало због бродоградилишта, а мало више због геополитичких позиционирања.Према изворима из многих архива, брод је направљен за два мјесеца даноноћног рада, а по званичним сазнањима прекршено је обичајно право крштења је као такав отишао у ледене океанске дубине.

Краљевска пошта била је једна од уговорних страна и није имала срећу да убира плодове своје инвестиционе политике. На броду је у току пловидбе било 1317 путника и 891 члан посаде. Трећа класа реномираног брода имала је 709, друга 284 а прва 324 путника.
Број погинулих путника из треће класе износио је 528, из друге 166 ,а из прве класе 123 кабинска корисника. Укупно је настрадало 1496 људи. Капетан Едвард Џон Смит нестао је у океанским дубинама као путевођа и глава освајања прекоокеанског простора. Иако је важио за неког ко није марио за школу и формално образовање, остало је записано да је вјешто управљао још од 24-те године свог живота бродовима Адриатик, Селтик, Коптик и Германик. Име сигурни капетан није га спасило од потопа заједно са 1495 људи. Тијело му никад није пронађено , а родни Личфилд данас краси његов споменик. Жаргонски речено, заборав није појео његово кормиларење и животни пут.
Са друге стране, по домаћим упоредбама и паралелама, капетан Титаника у Црној Гори ступио је на сцену 1991 године. Пловидба је почела у јануару, а смјењивала се ротацијама на мјесту предсједника државе или шефа извршне власти. Препознатљив по бескрупулозности, вјештом владању, способностима да управља туђим даровима и слабостима,власник завидне интелигенције са незавидним образовањем и ерудицијом, успио је да у политичку историју отјера све оне који су га увели у ово најзанамљивије и најуносније занимање. Црногорски Едвард Џон Смит надживио је ратове у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, агресију на СРЈ 1999.године, формирање и распад СРЈ и државне заједнице СЦГ. Под маском враћања историјског дуга својој отаџбини чевски кратковидац је успио да направи приватну државу и неприродан систем вриједности.

Гласао је за признање тзв. Косова као независне квазидржаве, у праксу увео језик по имену земље на чијем је челу три деценије, обесправио је историјски утемељену Црну Гору и осмислио ровове унутар истог етоса. Разарао је историју, будућност и духовност Црне Горе, а клептократију и незнање поставио на пиједестал примарних црногорских вриједности.Брисао је прошлост а садашњост је користио за најужи круг умних сродника и интересних кланова. Традиција је бачена под ноге, а знање и поштење ван кабине његовог Титаника постајале су убрус за дневно брисање или једнократну употребу. Шах није играо због шаховнице, мрзио је и прогонио неистомишљенике и није скривао анимозитет према свим друштвеним појавама које су кавачко-шкаљарски модел владања означавале као кугу 21.вијека. Дугим пловидбама под његовом палицом постали смо препознати као балканска или јадранска Колумбија,а он као личфилдски прекоокеански капетан под којим се н дескрипцијом по моделу вође Радоја Домановића мјери памет најдуговјечнијег европског аутократе. Другог априла 2023. године послат је са 221 000 гласова у политички пораз. Иза себе има 155 000 гласова за которски модел живота и рада, док са друге стране има 221 000 људи против себе оличене у репрезенту противкандидата мале харизме и високог образовања. Код млађаног апсорбера антититаничког таласа перзистира лично поштење са младалачким егоизмом који ће јунски политички процеси увести у рационалну мјерну бразду.
Индикативно је да је давне 1912 године, баш другог априла Титаник добио дозволу за рад. Десетог априла је започела његова пловидба, баш оног балканског историјског датума са најбројнијим спорењима и ревизијама, које су запљуснули таласи мутираног антишаховничара и највећег гробара традиционалне Црне Горе.
У највећем дијелу црногорске јавности постоји најозбиљнија бојазан да је Титаник 155 000 замијењен моделом Титаник 221 000. Харланд и Вулф оба Титаника налази се близу нас.
По јутру се дан познаје! Или љепше речено: Дај Боже да гријеше они који вјерују у ову мисао, све до појаве новог Жан Луис Михела и Роберта Баларда којих нема на домаћем хоризонту!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: