Напади на Српску православну цркву не престају: НАТО ,,помагач“ опет у акцији

Из Дигиталног форензичког центра (ДФЦ) су казали да њихова нова студија, под називом Пријетње демократским процесима у Црној Гори: мапирање утицаја, има за циљ да представи проблеме и изазове са којима се Црна Гора суочава на фону глобалних политичких, друштвених, социјалних и економских превирања, након прве транзиције власти послије тридесет година. Комплетан документ можете преузети овдје.

„Иако чланство Црне Горе у НАТО за сада пружа одређене гаранције да она може опстати на свом западном путу, даљи правац кретања развоја црногорског друштва у значајној мјери зависи и од тога какав ће однос западни партнери и савезници имати према Црној Гори“, казали су из ДФЦ.

Међутим, додају они, евидентно је да актуелне проблеме са којима се држава суочава након прве транзиције власти углавном снажно подстичу субјекти који су у перманентном сукобу са западним вриједностима. Они, истичу из ДФЦ-а, и те како користе сваку прилику како би осујетили или макар успорили европски пут западнобалканских држава.

„На фону глобалних политичких, друштвених, социјалних и економских поремећаја и све видљивије офанзиве ауторитарних режима супротстављених западном концепту либералне демократије, која је у најригиднијем облику манифестована инвазијом Русије на Украјину, могу се посматрати и озбиљна етничка, вјерска, политичка и друштвена превирања у региону Западног Балкана“, казали су из ДФЦ.

Томе, према њиховим ријечима, доприноси и незадовољство и разочарање због слабљења изгледа за скоро приступање држава Западног Балкана Европској унији. То је, истичу из ДФЦ-а, условило додатно успоравање демократских процеса у региону и настојање локалних лидера да ојачају своје позиције и опстану на власти комбиновањем националистичке и популистичке реторике, уз декларативно залагање за европске интеграције.

„Националистичке фракције широм региона, изњедрене у идеолошкој синергији проруских политичких фактора и кругова Српске православне цркве, Русију Владимира Путина доживљавају као заштитницу православног народа. Стога и руску инвазију на православну Украјину доживљавају као природно историјско право Русије. Просрпски политички субјекти у Црној Гори своје дјеловање у високом степену усклађују са политиком Београда“, нагласили су из ДФЦ-а.

Са друге стране, додају они, бројни проблеми који оптерећују црногорско друштво акумулирани су у вријеме тродеценијске владавине ДПС.

„Током тог периода, иако у потпуно другачијем спољно-политичком контексту, омогућен је и снажан уплив руског фактора у Црну Гору, који је имао различите облике испољавања. Руски фокус на Црну Гору био је мотивисан настојањима да се спријечи неминовни даљи губитак утицаја на Западном Балкану. Идеолошки и вриједносни оквир за све проруске и просрпске политичке субјекте, организације и удружења пружа Српска православна црква (СПЦ) са сједиштем у Београду“, наводи се у студији ДФЦ.

Напомињу да се њена вјерска јурисдикција протеже изван српских државних граница и покрива територију са аспекта реализације пројекта српски свет посебно интересантних подручја у Црној Гори, БиХ и Косову.

„СПЦ је остварила значајан успјех у процесу десекуларизације друштва у Црној Гори, нарочито након доношења Закона о слободи вјероисповијести и покретања протестних литија током 2020. године. Данас СПЦ активно партиципира у доношењу кључних политичких одлука, уз нескривену улогу у кадровским комбинаторикама приликом састављања 42. Владе“, казали су из ДФЦ-а и нагласили да су питања од интереса за СПЦ пресудно утицала и на рад 43. Владе, упркос потписаном коалиционом споразуму базираном на европској агенди.

„Та вјерска организација утиче на промјену карактера друштва из грађанског у теократско. СПЦ је у континуитету била укључена у анти-НАТО, антизападне митинге, протесте и демонстрације, као и кампање за парламентарне и локалне изборе. Истраживања јавног мњења годинама рангирају СПЦ као институцију која је у врху по питању повјерења грађана“, истакли су из ДФЦ-а.

Напомињу да синергија дјеловања Руске православне цркве и Српске православне цркве носи ризик и по европску безбједност.

„То је дио тактике која омогућава Кремљу да реализује своје циљеве на Балкану. Улогу СПЦ у промовисању руског утицаја назначио је и Европски парламент у својој Резолуцији о страном уплитању у демократске процесе, усвојеној у марту 2022. године. Иако у Црној Гори нема регистрованих званичних руских медија, прокремаљска пропаганда је присутна, обзиром да већина прорежимских српских медија своје садржаје пласира у јавном простору Црне Горе. Црна Гора се тек 20. априла 2022. године усагласила са спољном политиком Европске уније у вези са санкцијама Русији забранивши емитовање Руссиа Тодаy и Спутник“, казали су из ДФЦ-а.

Ипак, додају они, упркос одлуци Савјета Агенције за електронске медије (АЕМ), поменутим порталима је могуће неометано приступити из Црне Горе.

„Иначе, одлука Владе се односи на било које средство емитовања, као што су кабал, сателит, ИП-ТВ, пружаоци интернет услуга, платформе или апликације за размјену видео записа на интернету. Најзначајнију улогу у промоцији проруских и просрпских наратива у Црној Гори има нерегистровани портал ИН4С“, казали су из ДФЦ-а.

Истичу да су нова кадровска рјешења из маја 2022. године у сектору безбједности, првенствено у Агенцији за националну безбједност, повратила повјерење западних партнера и трасирала пут заједничким акцијама у сузбијању штетног страног утицаја у Црној Гори.

„Епилог акције, коју су 29. септембра 2022. спровеле партнерске службе и црногорски надлежни органи, било је ускраћивање боравка за шест руских дипломата и забрана уласка у Црну Гору за 28 страних држављана. Неколико дана након поменуте акције, Влада Црне Горе је, без јасног и прецизно артикулисаног образложења, по хитној процедури (на телефонској сједници), смијенила руководство Агенције за националну безбједност (АНБ), чиме је доведена у питање њена посвећеност борби против руског малигног дјеловања“, подсјећају из ДФЦ-а.

Истичу да се у арсеналу руских алата за остваривање политичких и других циљева у свијету, високо котира информационо ратовање прилагођено геополитичким околностима 21. вијека, од дезинформационих кампања, злоупотребе друштвених мрежа и медија, до сајбер напада на институције различитих држава. У том смислу, како су казали, безбједносна дешавања са краја августа 2022. године поново су бацила свијетло на хибридно руско дјеловање у Црној Гори, овог пута кроз добро организовану обавјештајну мрежу.

„Извјесно је да ће, у зависности од развоја ситуације у Украјини, Русија покушати да изврши дисперзију кризе и прошири круг безбједносних питања којима би се морале бавити структуре НАТО и ЕУ. Чињеница је да се Црна Гора, супротно очекивањима западних партнера и савезника, нашла у фокусу пажње као још једна могућа критична тачка у региону“, закључили су из ДФЦ-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: