Ни реванша неће бити

Пише: Јован Лакићевић

Таман сам заустио да кажем како ми нешто фали у ничим неизнуђеним изјавама новоизабраног Предсједника ЦГ, кад ме он претече: „Реванша неће бити!“ То је то! То ми је фалило из оног чувеног Споразума, тројице челника побједничких изборних колона из августа 22.
Углавном, све је из споменутог важног политичког штива побројано, уз додатак о санкцијама Русији, којих онда још није било.
Ријеч је о „лектири“ којој се највише обрадовала тада поражена ДПС. Сјећам се ликовања коментатора њиховог билтена, званог „Побиједа“, када су, не скривајући радост написали да би тај „програм“ потписало сво Предсједништво споменуте поражене партије!

Заборавио сам, међутим, ваљда због година, због кога је, или чега, тај Споразум прављен . Сјећам се, једино, с ким је састављан: са двије нама омиљене, такорећи „домаће“ , западне амбасаде уз припомоћ одговарајућих служби… Ваљда је због њих и сачињен.

Све ми се чини да се двије-три апостолске, експертске, вазалне, техничке, скраћене и тд Владе, држећи се Споразума „ко пјан плота“ (Броз је мислио обрнуто!) нешто нијесу прославиле! Ако је судити по већ назначеним правцима спољне и унутрашње политике, неће ни неке следеће… , ако им буду сљедовале.
Рекао сам више пута, али још једном поновићу: Коме је покојна Еуропска унија некакав „политички приоритет“, па још „без алтернативе“, или је плаћеник, или обичан политички ајван кога ваља игноирисати! Изузимам оне који то говоре из тзв тактичких разлога.

Чули смо, изнова да ни „реванша неће бити“. Неће бити ничег новог, „изненађујућег“ и охрабрујућег! ( „Не смијемо ништа започети,/ што би народ к витештву зажегло,/ што би свете кости прађедовске / озарило да у гроб играју!“)
Стихови из „Вијенца“ наишли су сами, што код епског свијета није ништа необично и не би се могло рећи да су овдје, можда, неумјесни!

Од свих неизнуђених (или, можда, с обзиром на „стипендиторе“ баш изнуђених) грешака у корацима, у малој серији, још незаклетог Предсједника, има нешто што ме је, као мирјанина, истински, не изненадило, већ у једном часу озбиљно забринуло. Да не кажем – ужаснуло! Не може се, господо и браћо, најтужнији дан у години на сопственом твитеру, огласити као „најрадоснији празник“! Зна се за кога би то могао бити… Искрено вјерујем да је у питању озбиљна омашка, да не кажем незнање, а правници кажу да незнање не оправдава!

Што се тиче ове последње у низу већ знаних парола, о „реваншизму кога неће бити“, које свједоче о томе да неће бити скретања са већ утабаног досадашњег пута, чини се да ту нешто није у реду. Заправо, ништа није у реду ! Почев од тога да ни данас не знамо шта та крилатица значи!

Изгледа да није ријеч само о томе да ће стотине мафијаша и криминалаца, за значајним партијским и државним функцијама, као и након 30. августа 22. остати изван сваке одговорности? Или, можда, јесте по договору будућих, „већ виђених побједника“ са двије- три нама посебно наклоњене стране обавјештајне службе, које се даноноћно у Црној Гори боре „против малигног српског и руског, а успут и кинеског утицаја“… И које се старају да не само са Миловог, него и са Брозовог, што ће рећи и њиховог (антисрпског) пута – не скренемо!

Видјећемо, можда ће се тога држати не само побједници предсједничких, него и најављених парламентарних избора. Али, види врага, неће – побијеђени!
Ту не мислим само на „предизборно“ спектакуларно хапшење предсједника Будве, Мила Божовића.
Оно што страшно заудара и подсјећа на предизборне марифетлуке и махинације, јесте околност да ни он ни његов адвокат, ни десет дана након привођења, немају појма због чега се нашао у притвору! Недоступни су им било какви докази, односно папири , из Тужилаштва!

Ако ово хапшење може бити под већ реченом сумњом, мислим да око одлагања суђења за „државни удар“ за 13. јун, два дана након избора, нема никакве сумње! Оно је тако темпирано како би се онемогућило евентуално кандидовање челника Фронта на значајне државне функције, без обзира на могуће изборне резултате! Јер, они су и даље, забога, особе под могућном судском одговорношћу ( као и прије двије и по године, након августовских избора)!

Како јадно и како провидно!

Па зар у функцији овог плана није била изненадна посјета незваног госта из Вашингтона, извјесног Џејмса Рубина?

Па зар у истој функцији није била и честитка амбасадорке ВБ ( имена не могу да се сјетим, јер ми не значи ништа, за разлику од моје Шаруље, која ми је много значила у дјетињству!) на успјешној активности „државних органа“ у ова два случаја!
Треба ли да подсјетим моје земљаке, по не знам који пут, гдје су и уз чију „помоћ“ формиране двије-три наводно црногорске потоње владе?

То је био један од формалних разлога зашто челници Фронта, по диктату Удруженог Запада, нијесу могли бити чланови минулих влада, или било каквих челних функција у Црној Шуми!

Тужилаштво и судство као кључне узданице мафијашко-шверцерског и пљачкашког режима, сем неколико челних функција, остали су недирнути. Тако би, рецимо, могло да се деси да Андрији и Милану и оним невољницима из Србије суде у поновљеном поступку исте судинице, пошто су у међувремену унапријеђене! Ваљда неће, али „тим“ је остао исти!
Е, моја Црна и све црња Горо!

Умјесто да се једна од најсрамнијих пресуда у историји Црне Горе, од Бомбашке афере на овамо , укине, суђење се – обнавља и – наставља! Само, није ми јасно да ли ће актуелне власти ЦГ пуштити из затвора бившег тужиоца Чађеновића, да помогне у обнови оптужницу, пошто је његов газда Катнић у „заслуженој пензији“!
Једина моја Постојбино – има ли краја – несвитању?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: