Јовановић писао судији Вишег суда: Прекините агонију, омогућите нам увид у списе како бисмо припремили одбрану Мила Божовића!

Адвокат  Мироје Јовановић, бранилац градоначелника Будве Мила Божовића, поднио је данас приговор на решење СДТ којим се браниоцима забрањује увид у списе предмета.

Побијаним Решењем, које је браниоцу уручено у просторијама СДТ дана 18 априла 2023. годне, је одлучено следеће:
„Одбија се захтјев адвоката Јовановић Мироја из Новог Сада, браниоца окривљеног
Божовић Мила и ускраћује право на увид и копирање списа предмета Кти-С број
6/23.
Против овог рјешења Јовановић је поднио приговор у року од три дана од дана пријема овог гешења судији за истрагу Вишег суда у Подгорици.

Приговор преносимо у цјелини:

Одбрана овим путем наводи да је побијаним решењем незадовољна у целости те се исто побија из следећих разлога:
– битних повреда одредаба кривичног поступка из чл. 203 до члана 203б ЗКП
Такође, а то смо дужни истаћи одмах овом приликом, побијаним решењем су повређена зајемчена људска права господина Божовића и то: – Право на правично суђење из члана 32. Устава Црне Горе
– Право на правично суђење из члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода;

„Сагласан да ми се тражено достави/омогући електронском поштом на [email protected] или пак лично у службеним просторијама СДТ.
Захтевам да ми се без одлагања омогући право на увид у списе предмета, што у смислу закона обухвата право разгледања, преписивања, пресликавања и снимања доказа који служе за утврђивање чињеница у поступкуу поступку који је против господина Божовића покренут Наредбом о проширењу истраге број Кти-С.бр.6/23 од 14. априла 2023.године, и то без било каквих ограничења имајући у виду да у овом предмету поступање није тајно.

2. Дакле, имајући у виду да сам већ имао комуникацију са СДТ путем електронске поште и телефонским путем (што није спорно) потпуно логично сам као бранилац навео да будем обавештен путем електронске поште или лично у просторијама СДТ.

3. СДТ је 15 априла 2023. године донео спорно Решење и послао га препорученом поштом на адресу канцеларије овог бранииоца, а што је бранилац сазнао на јавној седници Одбора за безбедност и одбрану Скупштине Црне Горе, која се преносила јавно 3 каналу РТЦГ дана 18 априла 2023. године.

4. Одмах након сазнања овај бранилац је отишао у просторије СДТ где му је на његов захтев уручен примерак копије побијаног решења, дакле да будем прецизан 18 априла
2023. године око 11 часова.

5. Дакле, својим захтевом бранилац је поднео захтев за увид у спис у поступку који није тајан.
6. У образложењу побијане одлуке СДТ наводи као разлоге за своју одлуку:
«Имајући у виду да у предметној истрази нијесу саслушани сви окривљени, те да исти још увијек нијесу достижни државним органима, то се сходно горе цитираној одредби Закона о кривичном поступку не може извршити увид и копирање списа предмета, до тренутка када буду саслушани сви окривљени у овом кривичном поступку.»

7. ЗКП као разлоге ускраћивања прописује следеће (члан 203б став 1)
«Изузетно, лицима из члана 203а овог законика у извиђају и истрази може се ускратити право на увид у дио списа предмета, ако би тиме била угрожена сврха истраге, национална безбједност и заштита свједока, што у даљем поступку не смије угрозити право на одбрану.»

8. Према томе, побијана одлука не садржи разлоге који су прописани ЗКП-ом, а посебно ако се има у виду да су дати разлози неодређени и нејасни, нити је појашњено како би то
УВИД У СПИС У ПОСТУПКУ КОЈИ НЕ НОСИ ОЗНАКУ ТАЈНОСТИ МОЖЕ УГРОЗИТИ СВРХУ ИСТРАГЕ, НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТУ СВЕДОКА.

9. Овим приговором бранилац захтева доследну примену начела правичног суђења у аспекту права на једнакост оружја и то:- по праву на увид у целокупне списе предмета које поседује тужилац, и/или други органи, организације и трећа лица, а у вези су са овим кривичним поступком;
10. Поставља се дакле сасвим оправдано питање:
КАКО ОСТВАРИТИ ПРАВО НА ОДБРАНУ У МАТЕРИЈАЛНОМ И ФОРМАЛНОМ СМИСЛУ АКО ОДБРАНА ПОСЕДУЈЕ САМО НАРЕДБУ О ПРОШИРЕЊУ ИСТРАГЕ ОД 14 АПРИЛА И КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ ОД 13 АПРИЛА 2023. ГОДИНЕ???
11. СДТ је био дужан да обезбеди поштовање принципа једнакости страна, што значи да се свакој страни мора дати разумна могућност представљања својих аргумената у условима који неће једну од страна у поступку довести у значајно неповољњији положај у односу на другу страну.
12. Право на одбрану (right of the defence) у кривичном поступку подразумева процесне активности окривљеног и његовог бранииоца усмерене на утврђивање чињеница у корист окривљеног, као и у примени правних прописа in favorem defensionis, и на послетку право на побијање оптужнице с циљем постизања најповољније судске одлуке за оптуженог.
13. Одбрана се суштински састоји од бројних појединачних права окривљеног/оптуженог која му омогућавају успешно остваривање функције одбране, па је тако “Право на одбрану“ заправо најважније право оптуженог лица и као такво једно од основних људских права зајемчено у чл. 6 ст. 3 тачка ц) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (ЕКЉП), према којој свако оптужен за кривично дело има право „да се брани сам или уз браниоца по сопственом избору“.
14. Стриктну дефиницију појма права одбране тешко је пронаћи у ЕКЉП, одредба чл. 6 ст.
3 тач. а) до е) ипак садржи каталог више појединачних права која се подводе под појам “минималних права одбране”, којима је одређен делокруг и садржај тога права.
15. Укупност права која чине “минимална права одбране” представља конститутивни елемент права на „правични поступак“ у кривичном поступку, и та права чине шири апсект права на правично суђење које поред права на одбрану, садржи и друга појединачна, посебна права, као што је право једнакоправности странака у поступку, односно право на „једнакост оружја“.
16. ЕСЉП је кроз своје одлуке развио неке опште елементе правичног поступка, који нису изричито прокламовани у одредби чл. 6 ЕКЉП. а то је између осталог право странке да у поступку подузима све радње које може подузети њен противник (начело „једнакости оружја“).
17. Дакле, основна начела обухваћена конвенцијским правом на правични поступак у првом реду обухватају начело контрадикторности (audiaturet altera pars) и начело „једнакости оружја“ (equality of arms), што у суштини по свом карактеру чини шири аспект права на одбрану.
18. Начело „једнакости оружја“ у кривичном поступку претпоставља једнаки третман странака, у којем окривљен не сме бити ускраћен у својим основним процесним правима у односу на јавног тужиоца.
19. Такође, начело једнакости оружја, између осталог, поставља обавезу свим државним репресивним органима, па тако и органима кривичне истраге и поступка, да објаве одбрани сваки податак којим располажу („разоткривање доказа“) а који би могао бити од користи окривљеном у ослобађању од оптужбе.
20. Тако је нпр. тужилац дужан да стави на располагање окривљеном сав материјал на основу којег се може довести у питање веродостојност сведока оптужбе (видети предмете – одлуке ЕСЉП „Kress v. France – Application no. 39594/98) Judgment Strasbourg, 7 June 2001“, „Coeme and others v. Belgium, Applications nos. 32492/96, 32547/96, 32548/96, 33209/96 and 33210/96) Judgment Strasbourg 22 June 2000 FINAL 18/10/2000“, „Jespers v.
Belgium – 15/10/1980, App No 8403/78, Commission (Plenary)”, „Baumet v. France – App No
56802/00) 24 july 2007 déf 24/10/2007“, „Cruz de Carvalho v. Portugal (App no 18223/04) 10 /7/2007 DÉF 30/01/2008“.)
21. Кривични поступак “не би био правичан ако би се одвијао у условима који окривљеног неоправдано стављају у неповољнији положај” у односу према тужиоцу (Одлуке ЕСЉП у предметима „ Delcourt v. Belgium, 17. I. 1970., став 24“; „Steel and Morris v. The United Kingdom, 15. I. 2005, став 62“).
22. Начело једнакости претпоставља одсутност разлике у третирању“ једне странке у односу на другу странку.
23. Битна претпоставка начела “једнакости оружја”, значи да у кривичним предметима странка мора имати могућност сазнати, изјаснити се и успротивити доказима противне стране (Одлука ЕСЉП у предмету „Brandstetter v. Austria“)
24. „Једнакост оружја“ значи право странке да при било којој процесној радњи или у неком стадијуму поступка изнесе свој став и доказе под условима који је не стављају у битно неповољнији положај у односу на противну странку.
25. Међутим, како је бранилац и напоменуо, начело „једнакости оружја“ је комплексно начело јер је састављено од више битних „поделемената“ који га одређују а најважнији су:
– право на приступ информацијама – списима
– обавеза „разоткривања доказа“ (горе наведене одлуке ЕСЉП: „Kress v. France“, „Coeme v. Belgium“, „Jespers v. Belgium“, „Baumet v. France“, „Cruz de Carvalho v. Portugal“.);
– оптужба и одбрана морају имати могућност да сазнају за предлоге, захтеве и друге процесне радње свог противника и моћи им супроставити сопствене (Одлука ЕСЉП у предмету: „Brandstetter v. Austria од 28. VIII 1991.”);
– странке могу износити примеедбе и давати коментаре на све доказе који се изводе у поступку ( Видети одлуке ЕСЉП у предметима „Ruiz – Mateos v. Spain App 24469/94, 2/12/1994) “, „Neumeister v. Austria, Application no 1936/63 Judgment Strasbourg 27 June 1968 “, „Sagir v. Turkey 37562/02 Judgment 19/10/2006“;
26. Одбрана је у овом приговору навела неколико одлука у вези обавезе тужиоца да стави на располагање окривљеном сав материјал (видети предмете – одлуке ЕСЉП „Kress v. France – Application no. 39594/98) Judgment Strasbourg, 7 June 2001“, „Coeme and others v.
Belgium, Applications nos. 32492/96, 32547/96, 32548/96, 33209/96 and 33210/96) Judgment
Strasbourg 22 June 2000 FINAL 18/10/2000“, „Jespers v. Belgium – 15/10/1980, App No
8403/78, Commission (Plenary)”, „Baumet v. France – App No 56802/00) 24 july 2007 déf
24/10/2007“, „Cruz de Carvalho v. Portugal (App no 18223/04) 10 /7/2007 DÉF 30/01/2008“.)
27. Овде, поред горе наведених, бранилац даје преглед још неколико одлука ЕСЉП, у смислу права на приступ списима – и то од најраније фазе закључно са претресном и жалбеном фазом.
28. Гарциа Алва против Немачке (Garcia Alva v. Germany – 23541/94 Judgment 13.2.2001)
13. фебруар 2001, ЕСЉП, Апп бр. 23541/94
Јавно тужилаштво је одбило захтев адвоката за увид у истражни спис у предмету са тврдњом да би то угрозило ток истраге. Садржај списа је у том предмету играо кључну улогу у одлуци суда о продужењу притвора подносиоца представке (став 41). ЕСЉП је навео да право за осумњичене или оптужене особе да приступе доказима у списима предмета произлази из права на контрадикторан као што је предвиђено чланом 6. Суд је даље изјавио да „и тужилаштву и одбрани мора бити дата прилика да сазнају и коментаришу поднесена запажања и доказе које је изнела друга страна „(став 39). Док у одређеним околностима информације прикупљене током истраге могу бити чуване у тајности „како би се спречило да осумњичени утиче на доказе и поткопава токове правде, „ови легитимни циљеви“ не могу се спроводити на рачун значајних ограничења права одбране „. Због тога, информације које су од суштинске важности за процену законитости притвора требају бити доступне на одговарајући начин адвокату осумњиченог (став 42).

29. Шопс против Немачке 13. фебруар 2001, представка. 25116/94 (Schöps v. Germany App no 25116/94)
Суд је приметио да власти морају организовати процедуру како би олакшале увид у списе предмета одбрани без непотребног одлагања и да приступ томе не би требало да буде превише формалистички (став. 52).
30. Шишков против Бугарске од 9. јануара 2003. године, ЕСЉП, Ап бр. 38822/97 –
Подносилац представке је оспорио ограничење његовог права приступа списима предмета током истраге. ЕСЉП је нагласио да кривични поступак „мора увек осигурати равноправност оружја између страна, тужиоца и притвореног лица „, а потом објаснио да једнакост оружја није осигурано ако је адвокату одбијен приступ тим документима у истрази. Суд је приметио да је у релевантном тренутку домаћа судска пракса одбацила приступ списима предмета у жалбама против притварања у току суђења, док је надзорни тужилац имао пуно познавање списа. Суд је сматрао да таква ситуација није компатибилна са једнакошћу оружја (став 80).
31. Довсет против Уједињеног Краљевства (Dowsett v. the United Kingdom) 24. јуни 2003. године, ЕСЉП, Апп бр. 39482/98 (Кршење члана 6 (1) у вези са чланом 6 (3))
Подносилац представке је навела да је њено право на правично суђење повријеђено када је тужилаштво одлучило, без обавештавања судија, да задржи одређене релевантне доказе на основу, inter alia, имунитета од јавног интереса (став. 44).
Суд је утврдио да поступак, при чему је само тужилаштво покушало да процени важност прикривених информација за одбрану и да је то узело као против јавног интереса за чување информација тајно, није у складу са чланом 6 (1) (став 44).

32. Мурен против Немачке (Mooren v. Germany) (9. јула 2009. године, ЕСЉП, Ап бр. 11364/03)
Подносилац представке се жалио да му у почетној фази поступка није пружен потпуни приступ спису предмета. Европски суд за људска права сматрао је да резиме списа на четири странице није задовољио обелодањивање тужилаштва пошто је непоштено ограничио способност подносиоца представке. Суд је такође приметио да је чињеница да је домаћи суд касније признао да су подносиоцу представке процедурална права била су ограничена недостатком приступа списима предмета и дозволили његовом адвокату да испита списе касније, није исправио процедуралне недостатке који су се десили у ранијим фазама поступка (став 121).
33. Грегачевић против Хрватске 10. јула 2012. године, ЕСЉП, Ап. бр. 58331/09
Током првостепеног суђења одбрана није била обавештена о одређеном броју докумената које држи полиција; Документи су им представљени тек на самом крају поступка. Адвокат подносиоца представке изричито је затражио прекид саслушања на краћи период за анализу нових доказа и припрему одговора, али суд је одбацио његов захтев (став 15). ЕСЉП је установио да: Правично суђење имплицира, inter alia, право на контрадикторни поступак, према којем странке морају имати познавање и могућност да се изјасне о свим поднесеним доказима или поднесеним запажањима, с циљем да утичу на одлуку суда (став 50). Првостепени суд је двапут наложио полицији да достави документа; тако да су информације које је држала полиција могла утицати на исход поступка. У односу на такве важне информације, првостепени суд је био дужан да оптуженом обезбеди прилику да организује своју одбрану на одговарајући начин (став 57). Обавјештавајући одбрану само кратко о суштини документи које је полиција доставила на завршном претресу у комплексном случају, домаћи суд није успео да поштуе гаранције правичног суђења (став 58).

34. Имајући у виду детаљну елаборацију јуриспруденције ЕСЉП и релевантне норме домаћег законодаства, бранилац захтева доследну примену начела правичног суђења у аспекту права на једнакост оружја и то:- по праву на увид у целокупне списе предмета које поседује СДТ а у вези су са предметним кривичним поступком, па
имајући у виду наведено
ПРЕДЛАЖЕМ
– да судија за истрагу Вишег суда у Подгорици усвоји ову овај Приговор, преиначи побијано решење и
– наложи да се удовољи Захтеву овог браниоца за увид у спис СДТ ознаке Kти-С.бр.6/23 који је поднет 15 априла 2023. године, те да се омогући браниоцу увиду у предметни спис.

Подгорица, 19 април 2023. године

Бранилац: Адвокат Мироје Јовановић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: