Грачаница: Обележене 24 године од страдања Николе и Марије Петровић у НАТО нападу на аутобус Ниш експреса

На грачаничком гробљу данас је служен парастос поводом 24 године од погибије Николе и Марије Петровић из Грачанице, и њихове баке, који су страдали 1. маја 1999. године у бомбардовању НАТО на аутобус на магистралном путу Приштина-Ниш, код Лужана.

Парастосу су, поред родитеља Драгише и Зорице Петровић, присуствовали пријатељи, рођаци, председници Привременог органа Приштине и Липљана.

Након служеног парастоса окупљени су одали пошту испред спомен плоче која је подигнута у знак сећања на Николу (17) и Марију (15) у дворишту Основне школе „Краљ Милутин“ у Грачаници.

Драгиша и Зорица Петровић имали су само Марију и Николу. Отац Драгиша са сузама у очима каже да су 24 године прошле као 24 дана.

„Све је теже и теже. Савладала је болест. Више ни ми сами не знамо шта ћемо. Немамо снаге да причамо, али морамо да се боримо како се не би заборавило. Сваке године посећиваћемо њихов гроб, како би знали да нису сами, док нас држи снага. Ево, што су урадили зликовци, убице, не знам како се осећа онај који је гађао мост и аутобус пун путника, који је нанено бол не смо мени већ свима. Никако не можемо да се помирми са тим, што ће жеља да нам остане што одгворни неће одговарати, а убијали су невин народ“, казао је Драгиша Петровић.

Мајка Зорица каже и да губе снагу, али да ће се ипак борити све док су на ногама, да оду на гроб и запале свећу својој деци.

„Лоше су ми мисли пролазиле кроз главу тог дана када сам чула, мислила сам да себи одузмем живот, или да дочекам њих мртве у кући. Тешко ми је што сам све проживљавала сама, али ето живим 24 године, јер да није мене неће имати ко да им изађе на гробље, на Задушнице, да им запали свећу, па сам опет вратила филм да проживим тај дан. Борићемо се док смо на ногама“, прича Зорица са сузама у очима.

Миодраг Живић, који је био школски друг Марије, каже да је њихов осми разред, њихово дружење, прекинуло бомбардовање.

„Важно је да се сетимо Марије и Николе, да не заборавиомо шта је НАТО агресор учинио нашој земљи. Са Маријом сам био у осмом разреду, нисмо га завршили, јер га бомбардовање прекинуло. Марија је била предивна девојчица, свима је помагала, посебно нама дечацима тада у школи око дмоћих задата. А Николу памтим као неког ко је био старији од нас, раздраган младић који је играо фолклор. Страшно је то што се десило“, казао је Живић.

Присутнима се обратио и председник Привременог органа општине Липљан Милан Јоксимовић, који је том приликом истакао да Срби последње 24 година живе у страху и болу на Косову.

„На нама је да сваке године долазимо и поделимо тугу са родитељима младих Петровића који су страдали. Остаје да се сећамо како њих тако и свих жртава које су страдале на Косову“, рекао је Јоксимовић.

На данашњи дан, 1999. године, у путничком аутобусу „Ниш експреса“, преполовљеном пројектилом из НАТО авиона док је прелазио мост у Лужану код Приштине, убијено је 60 људи.

На месту несреће у Лужану постављена је спомен плоча у знак сећања на страдале. На њој су исписана имена и презимена 31 особе, углавном албанске националности, а имена Марије, Николе и других страдалих Срба нису наведена већ су стављене три тачке.

Напад на аутобус „Ниш експреса“ изведен је 1. маја око поднева, при потпуно ведром времену, што значи да су НАТО пилоти јасно видели шта гађају.

Извор: Косово онлајн

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: