ИН4С

ИН4С портал

Уставни суд донио одлуку: 12. маја о Закону о Предсједнику

Уставни суд

Уставни суд ће се на сједници 12. маја изјаснити о иницијативама за покретање поступка за оцјену уставности измјена и допуна Закона о предсједнику.

Иницијативе су поднијели савјетник предсједника државе за уставни систем и правна питања Борис Бастијанчић и НВО Центар за демократску транзицију (ЦДТ).
У иницијативи Бастијанчића се наводи да се правним актом ниже правне снаге дерогира Устав, највиши правни акт државе.

ЦДТ је оцијенио да измјене Закона о предсједнику нарушавају уставну равнотежу власти и мијењају смисао црногорског Устава.

Уставни одбор Скупштине предложио је Уставном суду да одбаци иницијативе, оцјењујући да нема основа за њихово прихватање.

Новоизабрани предсједник Црне Горе Јаков Милатовић казао је раније да се нада да ће Уставни суд убрзо донијети одлуку по иницијативама, како би све недоумице у том смислу биле отклоњене и како би функцију предсједника од првог дана мандата могао да врши у пуном капацитету.

Измјене Закона о предсједнику, које се односе на процедуру избора мандатара за састав Владе, усвојене су у децембру прошле године.

Венецијанска комисија препоручила је тада посланицима да не усвојају измјене Закона.

Одлазећи предсједник државе Мило Ђукановић је, након што није постигнут договор око новог мандатара ни после усвајања измењена Закона о предсједнику, распустио Скупштину и расписао ванредне парламентарне изборе за 11. јун.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Уставни суд донио одлуку: 12. маја о Закону о Предсједнику

  1. Od januara 2014. godine zakonom je bilo zabranjeno da Vladina komisija dodjeljuje stanove sudijama i tužiocima, kao i sudijama Ustavnog suda. Prvi je prekršio zakon sudija Ustavnog suda Budimir Šćepanovića kome je „poklonjen“ stan u maju 2016. godine od 90 kvadrata u Univerzitetskom centru u Podgorici, za koji je platio nešto više od 13 hiljada eura. Radilo se o dodjeli koja se dešavala na tajan način bez bilo kakvih bodovnih lista, dokumentima koja su bila proglašena stepenom tajnosti interno i koja su se odnosila na poslušnike režima. Očigledno je da se davanjem mimo zakona stanova na ovaj način kupovala podrška određenih lica na položaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *