Бокан: „Кемал амерички“ и „Реџеп народни“ на судбински важним турским изборима

Пише: Драгослав Бокан

Глобалистички паук одржава своју густу политичку мрежу трагајући за идеалним представницима њиховог мрачног пројекта поробљавања планете.

Па ће, тако, у Хрватској подржати титоистичког диктатора познатог по својим расистичким и пронацистичким ставовима; у Босни ће то бити исламски фундаменталиста који је робијао због својих екстремних ставова; у Црној Гори је то, деценијама, био шеф мафијашке организације, спреман на све само да не одговара за своја (не)дела… и тако редом.

У Србији се опредељују између пребогатог медијског тајкуна, екс-чанковске србомрзитељке, уличарског еколошког револуционара и бившег генерала који је био спреман да уништи српску војску, ону исту у којој је лукаво служио, избегавајући да брани свој (лички) завичај од сецесиониста усташког типа онда када је то била света дужност сваког Крајишника…

И нешто им не иде, па по опробаном „петооктобарском рецепту“ одмеравају идеалног шестоколонашког кандидата за будућег тројанског коња у чијој утроби ће у српску тврђаву лукаво упасти идеолошки наследници Жарка Кораћа, Чеде Јовановића, Владана Батић (у чијој партији је изникао и један гмаз попут проукрајинског лобисте, адвоката Чедомира Стојковића)… и друге булументе из по Србију трагичне јесени 2000-те године.

Али, о том потом.

Биће, нажалост, прилике за тако нешто.

Сада је актуелна Турска и њени избори.

Глобалистички кандидат је изузетно вешто одабран, са оним гандијевским концептом „пасивне агресије“, где свиленим гајтаном стежете омчу око врата наивног народа (који је „жељан промена“ након дуге и контраверзне владавине досадашњег турског султана, Реџепа Тајипа Ердогана).

Суштина је у томе што амерички кандидат, Киличдароглу, уме да лукаво трпи и шамаре и увреде, чак и атентате, смирено и довољно упорно, припремљен за дугогодишњу борбу против воље већине турског народа. Уз то је, по старом вашингтонском рецепту, на страни свих „понижених и обесправљених“, свих незадовољних мањина и гневних протестаната, скупљајући тако у јединствену проамеричку коалицију сваког потенцијалног политичког савезника.

А и зове се Кемал, исто као и некадашњи западни миљеник (који је зато у домаћој, алу и међународној јавности понео популарни надимак: „Ататурк“, „отац Турака“).

Чак је и читава брутална секуларистичка, прозападна реформа Турског Царства названа – „кемализам“.

Па, ето, сада опет имамо једног врло употребљивог Кемала на страни најмоћније планетарне силе, по њиховом укусу.

После пропасти проамеричког државног удара од пре неколико година, сада се исто то покушава потпуно супротним стилом и много лукавијим методом „ненасилне борбе“. Са председничким кандидатом по тој новој мери.

Припадник туркменске мањине (право презиме му је Карабулут), са алавитском религиозном позадином (хетеродоксна мистична опција ислама – ни сунитска, ни шиитска – блиска суфи покрету и дервишком реду), школовани економиста (био на дошколовавању у Француској) и перфектни државни бирократа, „Кемал Други“ је, рекао бих, фантастичан материјал за обарање Ердогана.

Чак је у време пуча (из јула 2016) благо подржавао власт, не прикључујући се побуњеницима.

Све „како треба“ да би могао да некомпромитовано наступи кроз пар година, као представник уједињене опозиције (шест) различитих покрета и странака које сада предводи.

„Кемал Ганди“, „отац турске демократске омладине“, „предводник Сивих вукова“ и чувени пацифиста без религијских одређења и наклоности, он је чак и противник екстремних санкција Русији, али и најпознатији заступник враћању Турске непоколебљивом НАТО правцу у будућности.
Алхемијски савршен продукт из америчких политиколошких лабораторија.

Чекамо са нестрпљењем коначне реултате другог круга турских избора. Да видимо хоће ли глобалистичке елите успети дљ преизму кормило над турским државним бродом. Или ће им се искусни Ердоган (још једном) успешно одупрети.

Извор: ВК

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: