Еуропол: Глобална терористичка пријетња расте

Државе чланице Европске уније (ЕУ) пријавиле су 28 покушаја терористичких напада 2022. године, а извјештај европске полиције Еуропол о тероризму показао је да „тероризам остаје значајна пријетња унутрашњој сигурности ЕУ“.

Број терористичких напада у ЕУ 2022. године представља повећање у односу на 2021. годину, када је пријављено 18 напада, али је мањи него 2020, када их је било 56, пише данас Радио слободна Европа.

Извјештај наводи да су се 2022. године догодила „два терористичка напада џихадиста“ и један напад крајње деснице у Европи, који су резултирали с четири смртна случаја.

Извршна директорка Еуропола Катарина де Бол рекла је да борба против тероризма остаје приоритет за Еуропол и ЕУ.

„Наставићемо блиско да сарађујемо са свим нашим партнерима како бисмо ублажили терористичке пријетње заједници ускраћивањем терористима средстава и ограничавањем њиховог простора за планирање, финансирање и спровођење напада, сузбијањем радикализације и јачањем размјене информација и полицијске сарадње“, рекла је она.

Од почетка руске инвазије у фебруару 2022, страни борци разних националности придружили су се борбама на обје стране, а извјештај Еуропола наводи да нема потврђених информација о забрањеним терористичким организацијама укљученим у сукоб.

Ово не искључује присутност појединаца који подржавају или се придржавају идеологија таквих група на ратишту у Украјини.

У новембру 2022. Европски парламент предложио је да се на листу терористичких група укључи неколико проруских скупина попут руске паравојне организације Вагнер, 141. специјалне моторизиране пуковније, познат као Кадировци, као и друге оружане групе и милиције које финансира Русија.

Међутим, одлуку о укључивању особа, скупина или ентитета на попис терористичких организација у ЕУ може донијети Европски савјет.

Ни у једној од земаља регије Западног Балкана није било терористичких акција 2022. Ипак, сложеност питања идентитета и религије, као и социоекономски услови и висока стопа незапослености, могли би и даље дјеловати као подстицај радикализације у регији.

Пропаганда је и даље потицајни фактор, с низом држава у регији које биљеже пораст ширења онлајн пропаганде.

Као и у остатку Европе, Фејсбук, Инстаграм, Телеграм, Твитер и Сигнал и даље су главни канали за ширење пропаганде. Регрутовање се наставља и онлајн и кроз неформална вјерска окупљања, као и у затворима.

У регији западног Балкана нема великих терористичких или насилних екстремистичких група, а у већини случајева ријеч је о радикализираним појединцима или малим локалним скупинама.

Ове групе нијесу хијерархијски организоване, већ их воде појединци које чланови групе препознају као вјерске „ауторитете“ и с којима су повезане сличне групе у регији и у државама ЕУ (укључујући Аустрију, Немачку и Луксембург). Међународне везе одржавају путем онлајн комуникације.

Земље Западног Балкана нијесу током 2022. званично регистровале држављане који путују у иностранство на ратишта, иако је било више медијских извјештаја о таквим случајевима.

Само је Албанија извијестила да је један њен држављанин отпутовао у Украјину.

Међутим, извјештај наводи да велики безбједносни изазов остаје повратак страних бораца из Сирије и Ирака у земље у регији западног Балкана. Босна и Херцеговина и јужна српска покрајина Косово и Метохија (прим.аут.ред.) су у посебном ризику због већег броја ових особа, наводи извјештај.

Осим тога, осумњичени терористи који се инфилтрирају у миграцијске руте које пролазе из зона сукоба кроз земље Западног Балкана за ЕУ такође представљају потенцијалну пријетњу.

Пријетња коју представљају ослобођени осуђеници за тероризам, као и опасност од радикализације унутар затвора такође је значајна у регији.

Еуропол је издао упозорење о потенцијалној употреби нових технологија терориста и екстремиста за регрутирање и радикализацију појединаца.

Извјештај је истакао да се Метаверзум, иако је још у раној фази, може користити за ширење пропаганде, регрутирање и координацију терористичких активности.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: