Јер, Скај апликација некоме не може бити мајка, а другоме маћеха

Пише: Бошко Вукићевић

Тих 300.000 које је добијао „на руке“ сваког мјесеца, као знак пажње од компањероса, иако скоро хиљаду пута више него што просјечни грађанин Црне Горе мјесечно зарађује мукотрпним радом – за њега је дакако представљало незнатан дио незаконитих примања којима се овјековјечио током вишедеценијске страховладе.
А то знају и врапци на грани. Само што није на обичном грађанству, којег извјештавају ти врапци на грани, терет доказивања о пљачки која је својим размјерама опустошила нашу домовину. Већ је тај терет доказивања на правосудном систему.

Правосудни систем је деценијама био заробљен, тј. у рукама истог онога којег је морао да процесуира, док је данас, можда, у процесу ослобађања али ипак и даље прилично „стидљив“ како би предузео одлучне кораке према глави криминалне хоботнице. Да није у толикој мјери стидљив, већ јутрос бисмо читали вијести о саслушању обореног диктатора, али и многих других компањероса у циљу прибављања доказа и утврђивања чињеница. Јер, Скај апликација некоме не може бити мајка, а другоме маћеха.
Основна кривица за то што након три године од обарања диктатуре и даље имамо институције које нијесу у довољној мјери ослобођене – на онима је који су у датом периоду вршили власт, Здравку прије свих. Они су тада у фотеље засјели у име народа, док су очигледно радили против интереса народа.
Сјећам се када сам прије десетак година, негдје на сјеверу Црне Горе, током разговора с једним млађаним социологом потврдио залагања свог покрета: без хапшења и процесуирања диктатора не може доћи до истинске демократизације Црне Горе. Тада ми је млади социолог (који је у међувремену био и дио Савјета РТЦГ) одговорио како он сматра да „Ђукановић никада неће бити ухапшен, јер историјско искуство показује да личности које су заслужне за обнову државности по правилу не бивају процесуиране“. Рекох му тада: у чему је онда смисао било какве државности, ако она није у служби правде?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: