Ђура Јакшић: Орао
орао
Близо до неба је гора чарна,
Не треба орлу тек један лет
Само да пусти крила немарна —
Презро је — давно презрени — свет.
По тавној магли тешког вихора
Неће на земљу ни небо, хол!
Небо му с’ чини да пасти мора,
А пуста земља сам један бол…
Тихо се вије, облаке гони,
Презирућ гледа у сунчев зрак…
Стреловит, после на земљу рони
И крвљу капа земаљски мрак…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
