Падају климатски рекорди: Ушли смо у неистражено подручје

Низ климатских података о температури, топлини океана и антарктичком леду узнемирио је неке научнике који кажу да су брзина промјене и тајминг догађаја без преседана. Опасни топлотни таласи у Европи могли би оборити нове рекорде, истиче УН.

Тешко је одмах повезати ове догађаје с климатским промјенама јер су временске прилике и океани прилично комплексни системи. Студије су још у току, али научници већ страхују да се развијају неки од најгорих могућих сценарија, пише БиБи-Си.

“Не сјећам се сличног раздобља, ово је неистражена територија”

“Не сјећам се сличног раздобља у којем су сви дијелови климатског система били на рекордним или абнормалним вриједностима”, рекао је Томас Смит, еколошки географ на London School of Economics.

“Планета је сада у неистраженој територији због глобалног загријавања изазваног изгарањем фосилних горива, као и топлотних таласа од првог El Niño од 2018. године – природног временског система који загријава атмосферу”, каже др Пауло Цепи, предавач климатских научника на лондонском Imperial Collegeu.

Ово су четири климатска рекорда која су до сада срушена овог љета – најтоплији дан, најтоплији јун на глобалном нивоу, екстремни топлотни таласи на мору, рекордно ниска количина морског леда на Антарктику.

Свијет је у јулу искусио најтоплији дан икада забиљежен, оборивши глобални рекорд просјечне температуре постављен 2016. године. Просјечна глобална температура први пут је премашила 17 степени Целзијевих, досегнувши 17,08 степени 6. јула, према европској служби за праћење климе КоперниКус.

“За овај тренд су 100 одсто заслужни људи”

Сталне емисије настале изгарањем фосилних горива попут нафте, угљеника и гаса стоје иза тренда загријавања планете. То је управо оно што се предвиђало да ће се догодити због загријавања од стаклених гасова, каже климатска научница др Фредерике Ото с Imperial Collegea у Лондону: “За овај узлазни тренд 100 одсто су заслужни људи.”

“Ако сам нечим изненађен, онда је то чињеница да су рекорди оборени у јуну, дакле раније кроз годину. El Niño обично нема глобални утицај у првих пет или шест мјесеци”, каже др. Смит.

El Niño је најснажнија природна климатска флуктуација на свијету. Доноси топлију воду на површину у тропском Пацифику, гурајући топлији ваздух у атмосферу. Обично повећава глобалну температуру ваздуха.

Просјечна глобална температура у јуну ове године била је 1,47 степени виша од типичне за јун у прединдустријском раздобљу. Људи су почели испуштати стаклене гасове у атмосферу након почетка индустријске револуције око 1800. године.

“Тешко је рећи што ће се догодити у сљедећих 10 година. Сигурно неће бити хладније”

Упитан је ли љето 2023. оно што је очекивао прије десет година, др Смит каже да су климатски модели добри у предвиђању дугорочних трендова, али не и у предвиђању сљедећих 10 година.

“Модели из 90-их година углавном су добро процијенили што ће се догађати данас, али врло је тешко прогнозирати како ће тачно изгледати сљедећих 10 година. Сигурно неће бити хладније”, каже др Смит за Би-Би-Си.

Екстремни топлотни таласи на мору

Просјечна глобална температура океана оборила је рекорде за мај, јун и јул. Приближава се највишој икад забиљеженој површинској температури мора из 2016. године. Но научнике посебно забрињава екстремна врућина у сјеверном Атлантском океану.

“У овом дијелу Атлантика никада нисмо имали морски топлотни талас. Нисам ово очекивала”, каже Даниела Шмит, професорица науке о Земљи на Унверзитету у Бристолу.

У јуну су температуре на западној обали Ирске биле четири до пет степени изнад просјека, што је Национална управа за океане и атмосферу класификовала као топлотни талас категорије пет или “изнад екстремног”.

“Појављују се ствари које нисмо предвидјели”

Директно приписивање овог топлотног талас климатским промјенама је сложено, али ради се на томе, каже професорица Сцхмидт. Јасно је да се свијет загријао и да су океани апсорбирали већину те топлоте из атмосфере: “Наши модели имају природну варијабилност, али још увијек се појављују ствари које нисмо предвидјели или барем нисмо предвидјели засад.”

Сцхмидт наглашава утицај ове врућине на морске екосистеме који производе 50 одсто свјетског кисеоника: “Људи обично размишљају о увенућу дрвећа и траве када говоримо о топлотним таласима. Атлантик је пет степени топлији него што би требао бити – то значи да организми требају 50 одсто више хране само да би нормално функционисали.”

Рекордно ниска количина антарктичког морског леда

Подручје покривено морским ледом на Антарктику рекордно је ниско за јул. У поређењу с просјеком, од 1981. до 2010. недостаје подручје око 10 пута веће од Уједињеног Краљевства.

Научници покушавају открити тачну везу с климатским промјенама. Загријавање планета може смањити количину морског леда на Антарктику, али тренутно драматично смањење могло би бити посљедица локалних временских услова или океанских струја, објашњава др Каролин Холмес из British Antarctic Survey-a.

“Ово је потпуно друкчије од свега што се иначе виђа у јулу. Леда има 10 одсто мање од претходно најнижег нивоа, што је огромна разлика”, каже Холмс.

Она то назива “још једним знаком да заправо не разумијемо темпо промјена”.

Научници су очекивали да ће глобално загријавање утицати на морски лед на Антарктику у неком тренутку, али све до 2015. оно је било супротно глобалном тренду за друге океане, истиче др Холмес.

“Пали смо с литице и не знамо што је на дну”

“Можемо рећи да смо пали с литице, али још падамо и не знамо што је на дну. Ово нас је изненадило у смислу брзине догађања. То дефинитивно није најбољи сценарио него управо супротно”, објашњава др Холмес.

Сасвим сигурно можемо очекивати све више оваквих рекорда како година буде одмицала, кажу научници. Али било би погрешно назвати ово што се догађа “климатским колапсом” или “јурећим загријавањем”, упозорава др Ото.

Налазимо се у новој ери, али још увијек имамо времена осигурати будућност за многе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: