Нечисти ставови чистунаца, или, коме смета ЗБЦГ

Пише: Проф. др Драган Копривица 

Кад неком падне на ум да напречац крене у борбу за правду, морао би се присјетити има ли доказе да се колико толико у томе већ исказао, или је био у сигурној завјетрини.
Данас се јављају чистунци, који су својим нечистим ставовима током посљедње двије и по деценије редовно стајали у хладовини, на маргини наших политичких збивања, уз лагодне ћутолошке позиције подршке режиму, далеко од сваке истинске борбе за правну и достојанствену државу Црну Гору.
Такви, и њима слични, током протеклих година ни ријеч не проговорише на тему приватне нарко-мафијашке Црне Горе. Ни ријеч о нарушавању њеног угледа у свјетским оквирима. Остадоше политичке мумије и поводом екстремне корупције сад већ бившег режима. Не засмета им невиђени непотизам и афера до афере по бесудној Црној Гори уз куповину живих људи током избора… Нијесу се много забринули ни поводом серије убистава и разрачуна по држави, током којих су страдали и недужни грађани. Нијесу марили ни за то што је полиција била продужена рука режима. Не доживјеше душевне боли ни због бескарактерних судија, које су, за станове и повољне кредите, постајали режимски послушници. Није им скочио притисак ни због породичних кланова у врху власти… Ништа од тога их није могло пореметити у њиховом удворичком односу према сад већ бившима.
Ваљда је то била њихова визија правно уређеног еуропског Монтенегра. Ваљда им је тако највише импонирала међународно избламирана Црна Гора.
Наравно, иза свега тога је стајало конформистичко подилажење режиму због ћутања, и то управо онда кад се није смјело ћутати. И жеља да се добије дио колача са државне трпезе као компензација за ћутање, при чему је, умјесто буре негодовања, изабрано неталасање…
И сад таквима смета Коалиција ЗБЦГ, која наставља свијетлу традицију ДФ-а, који се током свих ових година борио за част и достојанство Црне Горе, за повратак правне државе, скидање ружне мрље с ове земље као нарко-мафијашке дестинације.
Бројни политички чистунци и данас уз лаку индигнацију гледају на херојски отпор народа, предвођеног ДФ-ом, који је организовао и двадесетодневне мирне протесте испред Скупштине 2015, након чега је шаторско насеље разбијено у ноћи 17. октобра беспризорном интервенцијом режимске полиције.
Многи би да превиде и народне литије и достојанствене скупове за спас Митрополије црногорско-приморске. Режимске поражене фаланге безуспјешно настоје да се потисне истина да је ДФ дао и кључни допринос паду режима на парламентарним изборима 30. августа 2020. године, који су означили и дефинитиван крај ере Мила Ђукановића.
Конформисти, којим сад не одговара ЗБЦГ, намјерно превиђају чињеницу да је ова Коалиција дала одлучујући допринос да бивши режим изгуби и позицију предсједника Црне Горе, чиме је означен крај примитивне диктатуре.
Неком би, по налогу бивших, одговарала крхка парламентарна већина од 41 посланика, излагана разним ударима дојучерашњих савезника ДПС-а. Тако би Влада већ на првој кривини била рушена, што, свакако, значи да бивши режим покушава инсталирати ризичну Владу, погодну за рушење у сваком трену.
А у томе је и суштина отпора сателита бившег режима: противити се уласку ЗБЦГ у Владу, чиме би се, без најширег састава Владе, отворио пут њеној брзој кризи, а потом и паду, затим новим изборима и покушају повратка отписаних.
Као професор универзитета и књижевник, знам да је ЗБЦГ моћан ослонац правно уређене, мирне и помирене, европски профилисане Црне Горе.

И зато сви, који су против уласка ове коалиције у Владу, у ствари, само на провидан начин, испод жита раде за оне из бивших врхова, којима је већинска Црна Гора и дефинитивно рекла: „Десили се – не поновили се… Лијепи вам сретњи пут…“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: