Косово и Метохија: Сеоска слава у разрушеном селу

Педесетак расељених Срба и гостију прославило је сеоску славу – други дан Свете Тројице, испред порушеног храма у разрушеном селу Доњи Петрич на Косову.

Домаћин славе, Радован Јанковић који привремено живи у Горњем Милановцу, рекао је за Бету да је обележавање сеоске славе обновљено пре шест година, први пут после 1999. године, када су Срби били протерани, и иако се у село још нико није вратио.

На питање да ли расељени мисле да се врате, Јанковић је одговорио да су њему пре три године обновили кућу, али да су је непознати нападачи демолирали пре но што је добио кључеве.

Он је навео и да су неки Албанци копали шљунак на обрадивим парцелама његове земље и у његовим воћњацима: „Да нисам дошао 2003. године да то уз помоћ КФОР-а и УНМИК полиције зауставим, ти Албанци су намеравали да копањем шљунка униште плодну земљу и село, и да тако онемогуће повратак расељенима“, оценио је Јанковић.

Ипак, рекао је да, упркос безбедносним и другим препрекама, има породица које захтевају да се врате у своје село и да обрађују своју земљу.

Тридесепетогодишњи Радојица Кизић је истакао да би се он са супругом и четворо деце вратио, иако је његова кућа срушена, и додао да зна још три породице које би се такође вратиле, али да за повратак има бирократских препрека.

Љубиша Богосављевић је рекао да није било колективног повратка расељених Срба у Доњи Петрич.

„Почетком 2010. године изграђене су три повратничке куће које су биле међусобно удаљене по пола километра. Према овдашњим безбедносним условима, такве куће овде не могу да опстану. Крајем те 2010. године вратиле су се још три српске породице. Када су неки видели да је почео озбиљнији повратак, једна кућа је запаљена, а моју су тотално демолирали. Кровну конструкцију су демолирали пет дана. То је пријављено, али нико никада није одговарао за то“, рекао је за Бету Богосављевић, који сада, као расељено лице, живи у суседном селу Видање.

Он каже да само једну од обновљених кућа штити један Албанац који по договору у близини те куће обрађује земљу власника Србина.

Радомир Грујић је рекао да је његова кућа била прва повратничка кућа у Петричу, али су му је запалили.

„Ево, годинама после тога, мени Срби одговорни за повратак расељених у локалној самоуправи у Општини Клина обећавају да ће бити обновљена моја кућа, али од тога још нема ништа. Имам 18 хектара земље и сваке године долазим и обрађујем своје њиве, а у томе ми помажу старе комшије Албанци, тако што им платим само утрошено гориво за орање, сетву и жетву“, рекао је за Бету Грујић.

Грујић тврди и да су за његов повратак у село више заинтересоване старе комшије Албанци који му у свему помажу, него његови сународници који су добили пољопривредне машине.

Јанковић је рекао да је у овом селу пре рата било 60 српских породица са више од 250 чланова и четрдесеторо ђака.

По његовим речима, вандали су три пута минирали цркву Свете Тројице и разрушили село 1999. године, када је посечен и 400-годишњи храст чија сенка се простирала на више од десет ари.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: