Чтец Блажо Љ. Даниловић: Свети мученици Ливањски
Да ли има на свјету цјеломе
У народу распетом Србскоме
Јаме горе литице и луга
Ђе не вире кости из јаруга
Побијених из Српског племена
Старих људи дјечице и жена
Само зато што су Срби били
Крв су своју потоцима лили
Од маљева сјекира и каме
Пуњене су безданице јаме
Са људима Православне вјере
Плаче небо да гријехе пере
А Анђели бдију у тишини
Изнад јама у Херцеговини
Војеводству Светитеља Саве
Ту ђе Срби крсно име славе
Прослављају Божић и бадњаке
А помињу Косовске јунаке
У домове од тврдог камена
Ђе је вјера чврста и стамена
Ђе кандило пред иконом сија
Ђе је нога Светог Василија
Корачала по станцу камену
Кад је вјеру ширио пламену
Ту у крше големе и сиве
Ђе горштаци одувијек живе
Посна земља али ипак роди
Ту се пјева слави и слободи
С радошћу се жени и удава
Хвала Богу послије крштава
А слобода ко злато је скупа
Али у крв да ће да се купа
То тад нико наслућива није
Док Латини до јуче комшије
Започеше крваве пирове
На простору земље Херцегове
Па са сваког прага и катуна
Кад рат поче и настаде буна
Почели су Србе одводити
Боже мили Творче истинити
Ти си гледа што нијеси прије
Од Празника Огњене Марије
До Светога Пророка Илије
Како страда и Ливањско поље
Сунце пржи да не може боље
Јадни људи склоњени у куће
Н’јесу црно чекали свануће
Нит’ се ико погибији нада
Но да видиш великијех јада
Четрдесет и прве године
Што нељуди и звијери чине
Неђе око Огњене Марије
Навалише љуте крвопије
Па хиљаду и још шест стотина
Дјеце жена врсних домаћина
Дјеце старих од тринаест година
На стратишту побише Прологу
Равном Дубцу и свуда ђе могу
Четрдесет пустило је душу
И у јаму бачено Бикушу
Сто је седам Србскијех братстава
Задесила касапница права
Од Пажина Ерцега Лалића
Цвијетића и Вујановића
Бошковића Шуњки и Радића
Козомара Радета и Ждера
Још крвава срела је вечера
Црногорце Раце Арнауте
А крваве кости су просуте
Цвијетића Киса Козомара
Бећковића Росића Ратара
Буловића Марића Стојића
Загораца Радоја Вулета
Још одоше са овог свијета
И честито братство Лаганини
Касапница страшна се учини
Још је других страдалника било
Што је само небо упамтило
Мјеста Поток Смрчани Главице
И из самог Ливна без кривице
У јаме су редом довођени
Утучени зрном погођени
Ил поклани на врху од јама
Сјечивима злогласнијех кама
И из других било је племена
Што Бог Господ зна им за имена
И из других око Ливна села
Крв се лила потоцима врела
А у јаму у Долцу Равноме
У крвавом пиру усташкоме
Преко двјеста бачено је душа
Господ њихов вапај тад је слуша
Из горњијех и доњих Рујана
Лешевима јама затрпана
Само тринес из ње се спасише
И животом после свједочише
Да су пјане и гладне хијене
Ту бацале и дјецу и жене
Убијали часне свештенике
И монахе врле духовнике
Ту су Пророк Господњи Илија
И дјевица Огњена Марија
Били с неба свједоци злочина
Бол страдања и велика тмина
Надвила се тих дана тужније
Над јамама Срба покланије
Те је поље памтило Ливањско
То безумље страшно и поганско
И те јаме у ратној Европи
Невинијех крв Срба натопи
Тако бјеше у Бога надање
Мученици пошли на страдање
Што спремају њихове комшије
Усред ове страшне трагедије
Затрте су многе породице
Ал’ је њино заблистало лице
Па су душе дали Мученици
Христу Богу Бесмртном Владици
Да им име довијека траје
И позива младе нараштаје
Да се на зло ово опомињу
А име им памте и спомињу
Ја ћу само још додати данас
Мученици молите се за нас
По Празнику Свете Великомученице Марине 31. јула у Рисну
Чтец Блажо Љ. Даниловић
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве и српски народни епски пјесник и химнограф)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
