ИН МЕМОРИАМ: Иван Радула Ћоровић – некадашњи капитен Звездиних јуниора

Бивши капитен јуниорског кошаркашког тима Црвена звезда Иван Радула Ћоровић изгубио је најважнију животну битку, јуче у 26. години живота, саопштили су црвено-бели.

Велика кошаркашка нада Црвене звезде изгубила је најтежу животну битку у Општој болници у граду подно Требјесе. Туга је освојила овај град као и његово село Пошћење код Шавника. Неверица је завладала код Иванових пријатеља, другара са паркета, навијача…

Момак који је својим стасом пленио Никшићем, а животни оптимизам ширио и када му је било најтеже, преселио се у вечност.

Опака болест одвојила је Ивана од игре за коју је дао целог себе. Био је већи од обруча, победа и пораза у најдражем црвено-белом дресу. Када је дошао у Београд хвалио се својим другарима на топлини и љубави дочека у великом клубу. Велики град био му је други Никшић, Пошћење или Шавник… Крепило се ово светосавско дете код храма Светог Саве, али и на Калемегдану, код Вуковог споменика или Скадарлије.

Већина његових пријатеља вероватно и не зна да је Иван прошао тешку животну борбу због које је морао да оконча кошаркашку каријеру. Претходно му је ампутирана нога док је он пун невероватне животне енергије пронашао друга занимања и животне радости, а кошарку гледао са радошћу радујући се што је сачувао главу на раменима. И тако све до данас…

„Био сам момак за пример, добро ми је ишла и школа, највише сам тренирао и догурао сам чак до капитена јуниорског тима“, рекао је не тако давно Ћоровић, који је својевремено био капитен садашњим репрезентативцима Србије Бориши Симанићу, Алекси Раданову, Стефану Ђорђевићу…

КК Црвена звезда, комплетан менаџмент на челу са председником клуба, комплетан играчки кадар, млађе селекције, Иванови бивши тренери Слободан Клипа, Александар Глишић и Стева Мијовић, сви запослени у клубу, изражавају породици Ивана Ћоровића изразе најдубљег саучешћа.

Ћоровић је био члан јуниорског тима црвено-белих са којим је стигао до два финала Евролиге, 2015. у Мадриду и годину дана касније у Берлину.

У тиму су поред Ћоровића између осталог били и Бориша Симанић, Алекса Раданов, Алекса Ускоковић и Стефан Ђорђевић.

Ћоровић је 2017. године морао да прекине кошаркашку каријеру због борбе са опаком болешћу.

„Ову утакмицу наш Иван је изгубио, борећи се онако како је играо и кошарку, не жалећи се на било шта – до самог краја“, додаје се у саопштењу црвено-белих.

Ћоровић ће бити сахрањен 13. августа у Шавнику у Црној Гори.

Потресна прича прерано преминулог кошаркаша: Са тумором на кољену играо осам мјесеци мислећи да је хематом

Некадашњем капитену млађих категорија Црвене звезде откривен је тумор због ког је морала да му буде ампутирана нога.

Ћоровић је тада за црногорску телевизију “Вијести” говорио о свом животу и болести која му је прекинула изванредну кошаркашку каријеру, наводи Спортал.

“Био сам момак за примјер, добро ми је ишла и школа, највише сам тренирао и догурао сам чак до капитена јуниорског тима Звезде”, почео је причу Ћоровић који је био капитен садашњим репрезентативцима Србије Бориши Симанићу, Алекси Раданову, Стефану Ђорђевићу.

Међутим, умјесто на терену, почела је његова борба за живот.

“Говорили су хематом, није могло да се утврди. Највећи проблем је био што сам ја играо са тим осам мјесеци. Освојио јуниорско првенство Србије и кад је требало да почну припреме за нову сезону, за неки мој можда да кажем и бум, открио сам проблем који ме је пратио и почела је борба за живот. У том тренутку сам се борио за живот и нисам могао да патим за кошарком, али сигурно да ми се понекад игра и волио бих, али живот има доста епизода, у некој од њих ћу и ја бити успјешнији”, говорио је он.

Тумор је најприје лијечен хемотерапијама, да би услиједиле двије операције, а на крају је морала нога да буде ампутирана из кука.

Ћоровић у Црног Гори није остварио инвалиднину јер се комисија позвала на то што није имао метастазе, а кошаркаш није желио да се дубље уплиће у цијелу причу.

– Све је почело у фебруару 2017. године. Прво се појавио туп бол у кољену, као да сам добио неки ударац. Дијагнозе су биле разне… У марту сам урадио магнетну резонанцу и рекли су ми да је хематом. Ја сам наставио да играм и тренирам, тад сам из првог тима ФМП прекомандован у јуниорски тим Звезде. Сјећам се посљедње утакмице у црвено-бијелом дресу. Везао сам 11 поена у трећој четвртини, направили смо разлику и побиједили у финалу јуниорског првенства. Два дана послије тога сам отишао на припреме репрезентације Црне Горе. Играли смо Европско првенство на Криту и обезбиједили опстанак у дивизији. То се десило на претпосљедњој утакмици, коју смо 57 секунди прије краја губили осам разлике. Успјели смо да стигнемо и у продужетку добијемо. Дошао сам кући после ЕП и узео тај меч да погледам на ТВ. Тек ту примјећујем да лоше трчим – рекао је тада Ћоровић.

Чак је и играо са тумором на кољену.

– Осјећао сам само бол кад се заврши тренинг или утакмица. Али размишљао сам да ћу издржати још мало док прођу битне утакмице и да ћу се онда посветити лијечењу. Нисам ни мислио да ће лијечење оволико потрајати- говорио је он.

Иван је послије кошарке, наставио са студијама.

– Размишљао сам шта ћу – двоумио се између књижевности и машинства. Имао сам добре другаре на том факултету, па су могли да ми пренесу искуства, а и дјевојка ми је помогла у одабиру. Пробао сам, кренуло је добро, тако да сам се пронашао. Занимљиво ми је све, свашта сам научио. Веома ме занима и сматрам да ћу добро у будућности радити тај посао – рекао је тада Иван за “24седам”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: