Феномен Курти – Рама: Добар и лош полицајац „велике Албаније“

Бесник Мујецу, одборник Куртијевог „Покрета Самоопредељење“ у Скупштини Приштине, и, судећи по неким фотографијама, човек у другарским односима са Аљбином Куртијем, ухапшен је у Тирани у акцији албанске полиције у којој је заплењена дрога вредна скоро пола милиона евра. Мујецију се на терет ставља сумња да је учествовао у продаји, односно у трговини наркотицима.

Хапшење овог политичара Куртијеве партије, уз остала, отворило је данас и питање да ли ће потез албанског МУП-а, односно Владе Едија Раме, и објављивање имена ухапшеног Куртијевог страначког друга, додатно затегнути и онако напрегнуте односе двојице лидера који већ годинама шкрипе и то на све стране. И на политичком, али, и на личном нивоу.

Рама је, иначе, пре само неколико дана прозвао Куртија да је „тврдогав и максималиста“ и упозорио га да „прилике као што је француско-немачки план не остају заувек на столу“.

Двадесетак дана раније, половином јула, Курти је, са своје стране, одбио да се сретне са Рамом који је био у – „званичној посети Приштини“. Курти је тада изјавио да ће се са Рамом срести само на састанку влада двеју држава.

Раније, Курти је ишао на гласање у Тирану, да тиме подржи Рамину опозицију. Рама је један од оснивача ‘Отвореног Балкана’ од ког Курти бежи као „ђаво од крста“. У време када Курти ни да чује о ЗСО, Рама је спремио нацрт платформе за ову организацију српског народа. Курти је са своје стране пре који дан био у Тетову, упућени веле са намером да начини још који корак позиционирајући себе као вођу свих Албанаца на овим просторима, и тако редом. Дуг је и све дужи списак размирица и сукоба ове двојице, све до данашњег хапшења Куртијевог одборника у Тирани.

Председник „Матице Албанаца“ у Србији Демо Бериша за РТ Балкан каже да је одавно јасно да релација Курти – Рама не функционише и то из Куртијевих разлога, јер је до сада на сваки начин покушао да подрива владу Едија Раме и Раму директно, од формирања Куртијеве партије у Тирани и изласка на изборе, па све до отказивања састанака две владе и одбијања да се сретне са Рамом.

„Суштина сукоба је у томе што Курти себе замишља као премијера, лидера свих Албанаца на Западном Балкану а и шире, и да ће он кројити судбину албанског народа на овим просторима у односима са суседним земљама, Европом и тако даље. То је Куртијева стара бољка из које он не може да изађе, без обзира што каже да је он демократа. Ово данас је само још један у низу случајева где се људи из његове партије, његове владе баве криминалом“, каже Бериша.

Наш саговорник помиње у овом контексту „велику аферу коју Курти има у влади а то је набавка пољске пшенице за робне резерве „Косова“ која је плаћена, милионима евра, а никада није дошла на Косово и Метохију“.

„Одлазак Куртија у Северну Македонију је стављање прста у око не само Рами, већ посебно председнику Вучићу. Из простог разлога што је Тетово простор на коме је дошло до првих сукоба између Албанаца из Македоније и македонског народа. Из тог краја је садашњи председник Собрања Македоније Џафери који је био један од вођа, команданата албанског крила које је водило сукобе. То је била порука да се сви Албанци уједине да се Македонија окрене Грчкој, Бугарској и Албанији а да занемари односе са Србијом. А једино Србија нема претензије према Македонији“, каже Бериша и додаје како Курти својим поступцима покушава да пошаље поруку ЕУ како ће он убудуће бити незаобилазан фактор када се ради о албанском питању.

Куртијева „радикализација“

Небојша Човић, бивши шеф Координационог центра за КиМ Владе Србије каже за РТ Балкан како преовлађује утисак да се у случају „феномена Курти – Рама“, ради о „подели на доброг и лошег полицајца“.

„Крајњи циљ им је исти а то је обједињавање свих територија на којима Албанци живе а то се зове „велика Албанија“. Рама је као брижљиво неговани атлантски пројекат регионалног албанског вође у том смислу суптилнији када су у питању изјаве и поступци у вези са промоцијом великоалбанске идеје у односу на Куртија. А Курти са својим неконтролисаним радикализмом се користи као краткорочни инструмент за дестабилизацију и убрзање тог процеса али то је врхунац улоге која ће му бити дозвољена, пре свега од САД чији је Рама неприкосновени фаворит“, каже Човић.

Он подсећа да је било више инцидентних ситуација између њих двојице.

„Спрега организованог криминала и албанских политичких елита није ништа ново. Трговина наркотицима, оружјем и људима је већ деценијама најуноснија ‘привредна грана’ и извор финансирања албанских структура и када су у питању лични и национални пројекти попут пројекта ‘велике Албаније’. Последњи скандал у вези са нарко дилерима који финансирају ‘Самоопредељење’ и компромитација Куртијеве десне руке, чиме се директно избија Куртијева аргументација и наводни ореол поштеног и некомпромитованог политичара корак је ка рушењу Куртија. Када се има у виду неспособност да се бори са економским изазовима, „радикализација и поштење“ су два једина Куртијева аргумента у покушају да задржи власт. Овим му је један од тих аргумената избијен из руку и вероватно да ће он кренути ка додатној радикализацији да би скренуо пажњу са овог случаја. Он правда репресију над Србима борбом против организованог криминала док су и он и ‘Самоопредељење’ огрезли у криминалу и финансирају се од трговине наркотицима“, речи су Човића.

Паналбанска идеја

Дипломата у пензији Зоран Миливојевић каже за РТ Балкан да је ривалитет ове двојице неспоран, нарочито на политичком плану, и потврђује да се у стратешким стварима, ова двојица много и не разликују.

„Куртијева платформа се заснива на концепту ‘велике Албаније’ и ту ништа није спорно, он то поврђује својом политиком нарочито последње две, две и по године од када је на власти, а сада је то у неку руку и огољено посетом општинама Чаир и Тетово. Настоји да за ту политику обезбеди и подршку ван Косова, покушаји у Албанији постоје од раније, тамо има регистровану партију. Сад видимо да озбиљно упориште има и у Северној Македонији, у партијама чији је гост и био тамо. Цео садржај његове посете, начин иступања показао је да настоји да промовише своју идеју, програм и да има лидерске амбицији“, каже Миливојевић.

Са друге стране, наставља Миливојевић, Еди Рама полази од тога да је Тирана – Пијемонт, да је главни град, кључна држава свих Албанаца на овим просторима и да је природно да он има позицију своопштег албанског лидера.

„Ту се они разилазе и то се до сада видело у доста наврата. Рама се залаже за Отворени Балкан, близак је ономе што одговара интересима Брисела и Вашингтона и његова се партија у том смислу и понаша. Не наступа радикално као ‘Самоопредљење’ и ту је основна разлика у политичком приступу, њих двојице. То не значи да Рама не подржава великоалбанску политику, свеопште обједињење албанског фактора на овим просторима, али се разликује од Куртијевих наступа“, каже Миливојевић.

Кад је у питању генерална стратегија, сигуран је наш саговорник, и један и други су сем опредељења за паналбанску идеју неприкосновено у функцији западних интереса и најлојалнији су савезник и подржалац оног што је сада интерес глобалног Запада на овим просторима а то је сузбијање Русије и Кине.

„Албанци не само да подржавају политику Запада него су лојални, најлојалнији су, најекстремнији су, најспремнији да бране политику и интересе запада на овим просторима нарочито када је у питању утицај Русије и Кине. Ни у једном тренутку нису у протеклом периоду довели у питање политичку судбини Куртија. Кажу – то је демократски систем, то су демократске мере, зато што неће ништа да кваре, зато што све држе под контролом“, каже Миливојевић.

Он види могућност да се Рама и Курти нађу у ситуацији да Запад бира једног или другог, или – или…

„Рама добро стоји у Албанији, има већину, већину је потврдио и на последњим изборима. Курти има већину на Косову и Запад неће да доводи у питање, из стратешких разлога, себе и своју позицију, неће да се конфронтирају са албанским фактором на простору који им је важан. Рама не искаче, он није тема. Курти искаче, критикују га, али не дирају. Њима је јасно да албански народ у националном буђењу, националној експанзији. Контролишу и једног и другог, и један и други им одговарају, они се свађају али то не доводи у питање главне циљеве Запада“, каже Миливојевић.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да су углавном сви албански политичари на неки начин повезани за картелима и сви имају везе са људима уплетеним и у трговину дрогом.

„То што је сада отворено питање неких Куртијевих људи, могуће је да је отпочео процес сламања Куртија да би прихватио формирање ЗСО а то ја за нас увод у капитулацију“, каже Анђелковић.

Када се ради о Куртију, наставља Анђелковић, можда је лични ривалитет у првом плану, али, када се ради о Рами он би прихватио и да пређе преко свега тога само  да „испуну домаћи задатак“.

„Они имају различите концепте, Курти жели самоопредељење Албанаца у свим државама Балкана у којима су већина. Он види велику Албанију која укључује и делове Црне Горе и делове Македоније, Србије, то је његов концепт. Рама прихвата евроатлантски концепт посредног стварања „велике Албаније“ где је ‘Косово’ наводно независно, али је повезано са Албанијом. Албанија је држава, Македонци морају да дају Албанцима широку аутономију а сви онда иду у НАТО. Он прихвата стварање албанског простора унутар евро-атлантских интеграција, док Курти инсистира на „великој Албанији“. А што се тиче Србије, нама је све једно, нама ‘Косово’ отимају па отимају“, каже Анђелковић.

По мишљењу Анђелковића сукоб Куртија и Раме је дугорочан, наставиће се натезање конопца.

„Дугорочно Рамина опција је јача јер иза себе има значајније америчке факторе, али, Американцима није лако ни да крену на Приштину јер је то њихово чедо. Стварали су је као лажну државу. Рамина позиција јесте јача, али је и Курти жилав играч“, сматра Анђелковић.

Сматра да хапшење Kуртијевог одборника не мора да буде још један доказ изузетно поремећених односа Kуртија и Раме и да су ти односи све гори јер се ради о службенику, политичару на ниском нивоу.

„Односи Kуртија и Раме су заоштрени и то је почело кривицом Kуртија и његовим одласком у Албанију да гласа јер је заиста непримерено да премијер једне земље, па имао он двоструко или троструко држављанство, гласа у другој земљи. Са друге стране, Рамина изјава од пре неколико дана о тврдоглавости и максималистичким захтевима Kуртија упућује на заоштрене односе. Они иду изјава на изјаву, реч на реч. Подсећам да је Рама, после Kуртијевог гласања у Приштини сакупио опозицију, НВО,  да свргну садашњег премијера, да је ишао у Хаг да посети Тачија али, није успео… Највећи ударац Раме Kуртију и Kосову јесте предлог за ЗСО, послат из Тиране у Париз и Берлин без знања Kуртија, и тако даље“, набраја Неџмедин Спахиу, професор политичких наука, кораке у сукобу двојице премијера.

Наш саговорник сматра и да премијери пријатељских држава не морају имати пријатељске односе јер „хемија понекад не ради ни међу браћом“.

„Најгоре што је Kурти могао да уради јесте неславна посета Македонији. Тим посетом он је заоштрио односе са Македонијом и такав поступак не би требало да се понови. Мислим да ће македонске власти овог пута прећи преко тога, због њихове зрелости, широкогрудости, али, то не би требало да се поново дешава“, каже Спахиу.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: