Добросављевић: Представници Срба да буду важан фактор у Влади

Политички консултант Владимир Добросављевић сматра да је Влада Црне Горе у којој се не нађу и политички представници Срба неће имати тропетинску већину за доношење системских закона.

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, након вишедневних консултација са представницима парламентарних политичких странака, рекао је да га је Спајић увјерио да има већину од 44 посланика, и то из Покрета Европа сад, Демократа, Бошњачке странке, СНП-а, као и странака Албанаца и Хрватске грађанске иницијативе, док је одређени број странака, првенствено из коалиције За будућност Црне Горе, истакао спремност да подржи лидера ПЕС тек након евентуалног договора о Влади.

Сада већ кандидат за премијера Милојко Спајић као носилац листе Европе сад, каже Добросављевић за Спутњик, у најмању руку трапаво је водио ове преговоре – чак ни у оквиру коалиције која је добила 24 посланичка мјеста није до краја обезбједио подршку.

Добросављевић подсјећа да су посланици Уједињене Црне Горе и Цивиса рекли да подржавају да Спајић буде кандидат за мандатара, али да ће с друге одлучити да ли ће да гласају за владу зависно од тога какав ће бити њен састав.

За њега је спорна и журба Спајића да обезбиједи минималну већину посланика, што по њему говори о његовој намјери да још неке потенцијалне партнере за састав владе доведе пред свршен чин с понудом по систему „узми или остави“.

„Ту прије свега мислим на коалицију За будућност Црне Горе, СНП па чак и Абазовицћеву УРА“, прецизира Добросављевић, напомињући да је Европа сад пожурила да се договори с Демократама Алексе Бечића, а да је с друге стране примјетно да су странке мањинских етничких заједница наступиле координирано и са прилично арогантним захтјевима.

Као примјер наводи Бошњачку странку која је тражила 4-5 министарстава, потпредсједничко мјесто, сектор безбједности, Министарство спољних послова…

„Очигледно су политички представници мањих етничких заједница осјетили ту слабост у приступу Спајића и у његовој лако обећаној брзини у формирању владе и зато испоставили свој захтјев. Из тог разлога упркос прилично чистој ситуацији потребна већина није формирана. Ово је једна врста изнуђеног потеза од стране Европе сад“, коментарише Добросављевић, напомињући да највећу зебњу ипак изазива то што очигледно постоји отпор да представници српске заједнице у Црној Гори партиципирају у власти.

У крајњем случају, како примећује, Срби су се у Црној Гори навикли на лоше ствари, њих мјесто у опозицији неће много ни уплашити нити ће их учинити малодушнијима, али ће будуће власти добити јаког противника.

„Политичке представнике Срба у Црној Гори тјерају у прилично опасно друштво, то је опозиција гдје ће бити ДПС и Дритан Абазовић. Већина од 41 или чак 43 посланика, ако се и СНП нађе у овом колоплету, није нешто што гарантује одрживост ове владе, поготову не гарантује да ће влада бити у капцитету да донесе све оне реформске законе које су црногорском друштву неопходни“, упозорава Добросављевић.

Он подсјећа и на то да се амерички изасланик Габријел Ескобар грубо умијешао у формирање црногорске владе испостављајући услове међу којима су и однос према украјинској кризи.

„Ту је једна ствар заиста проблематична –подржавање политике НАТО пакта у Украјини, не подршка територијалном интегритету Украјине него политике једног војног савеза у некој земљи која је у сукобу са трећом страном. То је поприлично агресиван став. Велике силе увијек имају својих амбиција и интереса, али у којој мјери ће и то остварити на одређеној територији прије свега зависи од политичких елита те државе. А није да се не може наћи простор за преговоре између максималистичких захтјева странаца и онога што су интереси ваших грађана ако имате политичку елиту од интегритета“, мишљења је Добросављевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: