Књижевност о Боки

На седмом фестивалу „Ћирилицом“, 5. септембра, на Тргу између цркава, о књижевности насталој у Боки и о Боки говориће академик Злата Бојовић и проф. др Горан Максимовић.

Раскрсница путева, трговачко средиште, културно извориште… драгуљ је који су многи хтјели у својој круни – Бока, једна и непоновљива, вјечна инспирација оних који имају око за лијепо. Везани за своју невјесту јадранску, опјевали су је Бокељи, а ништа мање они који у имали срећу да сврате и остану, макар и на кратко. Бавили су се Боком кроз вјекове, посебно у Котору, Доброти, Перасту и Будви, књижевници, путописци, хроничари, остављајући нам вриједна свједочанства. 

Кад је о књижевницима ријеч, писали су на подручју Боке, о Бокељима и Боки, с подједнаким одушевљењем у XVI, XVII и XVIII вијеку, Бернард Пима, браћа Вицко и Доменко Бућа, Ђорђе Бизанти, Лудовико Пасквалић, Никола и Марјан  Болица, Андрија Змајевић, дон Крсто Ивановић, као и Вук Врчевић и Стефан Митров Љубиша, Вук Стефановић Караџић, Његош, Љубомир Ненадовић, Симо Матавуљ, Милан Јовановић Морски, Алекса Шантић, владика Николај Велимировић, Милош Црњански и многи други у XIX и XX вијеку.

Боком, односно књижевношћу насталом на њеном тлу, бавили су се и академик Злата Бојовић и проф. др Горан  Максимовић.

Академик Злата Бојовић докторирала је на Катедри за југословенску и општу књижевност Филолошког факултета у Београду, гдје је до пензионисања била редовни професор. Редовни је члан САНУ. Главни је уредник часописа: „Глас“,  Одељења језика и књижевности САНУ, „Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор“ и „Братство“ и члан више редакција часописа из области науке о књижевности. Добитник је престижних награда: Награда за изузетан допринос проучавању српске књижевности из Фонда „Александра Арнаутовића“; Повеља за животно дјело Удружења књижевника Србије; Награда „Матија Бан“; Награда за књижевност града Београда; Награда Печат времена и Медаља Друштва „Свети Сава“. Доминантна област њеног научног рада јесте Дубровачка књижевност. Аутор је бројних научних монографија, студија, есеја, приказа и радова , као и радова са тематиком Боке Которске.

Проф. др Горан Максимовић докторирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је шеф Катедре за српску књижевност, продекан и главни и одговорни уредник издавачке дјелатности на Филозофском факултету у Нишу. Службу декана Филозофског факултета Универзитета у Нишу обављао је у два изборна мандата. Приредио је више од четрдесет књига, три антологије и шеснаест студија, између осталих и студију „Симо Матавуљ и Бока Которска“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: