Северна Македонија између „велике Албаније“ и бугарских захтева, уз ћутање ЕУ

Посета премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија Тетову, уз промоцију великоалбанске идеје, показала је да условљавање Бугарске у процесу прикључења ЕУ, које је увело Северну Македонију у тешку политичку кризу, неће бити једино које ће Скопљу задавати главобољу. Северна Македонија је претходних година направила болне компромисе, прихватила услове Грчке и ЕУ, али се испоставља да заузврат није добила ништа, осим кризе и даљих атака на суверенитет.

Иако је Северна Македонија чланица НАТО и држава која је на путу ка европској породици испунила бројне захтеве Брисела, па чак променила и име, из ЕУ нису реаговали на нескривене територијалне аспирације Албанаца које су доминирале током Куртијеве посете. Из свега тога, сматрају саговорници Косово онлајн, Србија би могла да извуче важне поуке и да буде врло опрезна када је реч о захтевима који стижу са Запада.

Новинар и дописник дописник Политике из Скопља Жељко Шајн каже за Косово онлајн да се Северна Македонија, с једне стране, суочава са питањем бугарске мањине, односно уставним променама којима она треба да се унесе у овај правни акт, што је захтев међународне заједнице, а с друге стране са све очигледнијим великоалбанским аспирацијама.

„Македонија је, практично, у сендвичу између две стране. Уколико не промене Устав до новембра из ЕУ су им отворено поручили да ће бити у проблему, да ће се суочити са неком врстом изолације и да ће бити доведен у питање њихов даљи политички и економски напредак ка европској заједници. У овом тренутку још није озбиљно угрожен територијални интегритет и суверенитет Северне Македоније, али ваљало би вратити се мало назад и присетити шта се све дешавало на Косову, а ја сам био сведок тих догађаја од 1985. до 1991. Постепено су кренули са неким наивним стварима, као што је рецимо захтев за промену Устава тадашње Југославије, да бисмо дошли до тога да су посланици тадашње косовске скупштине, односно покрајинског парламента у Качанику прогласили ‘Републику Косово’. Тако да ово што се догађало у Тетову и у Чаиру код Скопља је само једна уводна ситуација са иконографијом ‘велике Албаније’ и проглашавањем Куртија за премијера свих Албанаца. То није нимало наивно и може водити ка томе да се једног дана сакупе сви албански посланици из рецимо Црне Горе, КиМ, Албаије, Грчке из Македоније, из свих тих парламената, и донесу можда сличну одлуку, где ће рећи да ‘велика Албанија’ функционише“, наводи Шајн.

Он указује да је у овом тренутку још рано да се тако нешто деси, али и додаје да уколико не буде реаговала међународна заједница ЕУ, НАТО и САД, имаћемо ситуацију која може ићи у овом правцу.

„Запад је само могао да реагује на једну ситуацију, а то је да се не подижу тензије већ да се укаже Куртију да би требало да рашчисти важнија питања, пре свега око корупције, и оно што је веома битно, око примене споразума из Брисела и договора из Охрида које је прихватио. У том смислу су могли да реагују да се не заоштрава ситуација на неком другом плану и да се не одвлачи пажња већ да се усмерава ситуација ка просперитету и напретку ка ЕУ. А он је посетом Северној Македонији направио једну тензичну ситуацију и указао да он не жели да се придржава онога што је договорено. У том смислу, требало је да реагују из ЕУ и НАТО, поготово што се на мапи ‘велике Албаније’ појављују територије земаља које су чланице Алијансе, Северна Македонија, Грчка, Црна Гора“, истиче наш саговорник.

Додаје да нема дилеме да постоји лицемерство Европске уније, посебно у случају Северне Македоније која је изашла у сусрет свим захтевима Брисела, а данас је у ситуацији да се суочава са промоцијом „велике Албаније“ на својој територији и да на то у Бриселу ћуте.

На питање да ли је то и својеврсна „лекција“ Србији када је реч о захтевима који стижу из ЕУ, Шајн каже да је „Северна Македонија за то школски пример“.

„Не треба нам бољи пример од Македоније за то како се треба понашати према страном фактору и ЕУ када она нуди нека решења. Треба бити обазрив према свему ономе што траже“, закључује Шајн.

Председник Демократске партије Срба у Северној Македонији и народни посланик у Собрању Иван Стоилковић каже за Косово онлајн да је Скопље на европском путу жртвовало скоро све а да никада ништа није добило.

„Или ћете беспоговорно да слушате све и да радите за њихове интересе или ћете да будете изопштени из свега. Македонија је жртвовала скоро све а никада није ништа добила, то само говори о томе да не треба све схватати здраво за готово. Био је мали милион обећања за све уступке које је Македонија направила у протеклом периоду: промењен је Устав, њено име, направљен је Охридски договор који је на неки начин поразио Македонију као државу македонског народа и ако сада све то продужи са Бугарском, ствари ће ићи дотле да ће се отворити питање политичке федерализације. Све што се појављује у јавности а то је малтене федерално уређење државе, претвориће се у реалност. Значи, никад краја уступцима“, каже Стоилковић.

Као један од примера неиспуњених обећања он наводи инвестиције.

„О њима се толико говорило, а уместо тога, од уласка у НАТО Северна Македонија има најгори период по питању инвестиција. Или су они лагали или онај ко се договарао у име Македоније за све ове уступке није договорио адекватну надокнаду већ је био истурени играч за реализацију њихових циљева“, оцењује Стоилковић.

Он, међутим, сматра да то није само кривица НАТО и ЕУ већ и домаћих политичара који су некритички приступали свим тим пројектима.

„Ниједан македонски политичар није успео за државу и грађане да договори ништа добро већ само уступке које је спреман да учини. Али и међународна заједница инсталира такве политичаре да би могла да ради оно што јој се прохте“, закључује наш саговорник.

Поводом посете Куртија Северној Македонији и позива на уједињење албанског народа, а што је прошло без икакве реакције Европске уније, Стоилковић каже да више није могуће скривање иза флоскула о демократији и људским правима, поштовању територијалног интегритета, јер су карте бачене на сто и цела прича је разоткривена.

„Све је постало толико јавно и јасно да само будале више не разумеју о чему се ради. А они који разумеју и бране ту причу, то очигледно раде из неких лукративних интереса, не постоји други начин да се ово објасни. Не можете више да кажете да је ‘велика Албанија’ само пусти сан Аљбина Куртија“.

Столиковић поставља питање шта би се десило да је председник Србије Александар Вучић посетио Куманово на исти начин на који је Курти био у посети Северној Македонији и да је Вучић послао поруке о уједињењу српског народа у јединствену српску државу и да је за то да се Северна Македонија уједини са Србијом и да се отвори фронт према Албанцима.

„Летеле би бомбе!“, сам одговара Стоилковић, и каже да ЕУ ћути о свему овоме јер је разоткривена цела игра.

„Огољена је свеалбанска политика и приступ ЕУ и САД које бране ту великоалбанску идеју и подстичу је што јавно што тајно. А, ЕУ ће да оћути све што може да се оћути док не добије миг од САД. Јер ако би ЕУ и дала своје мишљење, онда би требало да се одрекне Аљбина Куртија који је њихово чедо а то једноставно није могуће“, каже Стоилковић.

Извор: Косово онлајн

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: