Славиша Чуровић: Мухамед, Марлон, Новак Ђоковић

Пише: Славиша Чуровић

Није проблем што неко траје довољно дуго да га сви помињу и памте заувијек…

Неко је трајао краће, али га опет спомињу вјечно. Ствар је у томе како неко траје и шта у том трајању доноси.

Ђоковић је последњи аутентични свјетски Мохиканац. Нама дражи од свих јер је Србин…Али он је и свјетски феномен, не само српски.

Зашто је, као прво, наш, српски, највећи феномен спорта од сада па до краја времена? Па напросто због тога што прије њега, а сасвим сигурно никада послије њега, нисмо и нећемо имати персону која у свом трајању руши сваки свјетски добар рекорд у своју корист и брише сваку лошу страницу коју смо ми, можда некад, исписивали. Као народ.

Сви су све написали о Новаку, књиге, текстове, милионе и милијарде постова, тек ће се писати књиге, анализе, биографије и објашњења, али има једна ствар која није објашњива било коме ко није са ових простора…

И ко не зна шта је бокс, рецимо.

А то је, шта га то, Новака, гура напријед након 20 година бављења тенисом и чини једнако добрим као онда, упркос неумитном закону биологије по коме наше тијело има одређен број неурона и може кад их потроши да се поздравља само са собом?

Кажу да наша ријеч „инат“ не може да се преведе на друге језике? Можда не може, можда и може.

Бокс, као највећи спорт од свих, има реченицу „агаинст алл оддс“ као мотив за храброст и истрајност понеког човјека понекад унутар конопаца који уради и оно што не може да докаже да МОРА КАД ОН ХОЋЕ. Е то вам је инат.

Новак је боксер, нема сумње. Он игру подиже на ниво личног, на ниво побједе над самим собом, побједе над другима не гордећи се, те побједе над свим шансама које му се дају.

Тад је најопаснији. Тада даје и оно што нема и тада иде у оно што ми зовемо у боксу : „До отказа“.

До отказа свих органа и до апсолутног самоицрпљивања, када се улаже све, сваки атом снаге и проналази и она додатна коју немаш никада сем онда када си ријешио да идеш баш “ до отказа“. И тако погинеш тамо, на сцени, ако треба. „СА ШТИТОМ ИЛИ НА ЊЕМУ“.

Та боксерска нарав је урођена, она се не може створити и као што после Мухамеда Алија у боксу, није више никада било неког таквог, нити ће га бити, тако се са сигурношћу може тврдити да после Новака Ђоковића у тенису неће више никада бити неког таквог.

На чему ово темељим? Просто, после Алија, долазили су разарачи, Холмс, Фореман,Фрејзер, Тајсон, многи други. И? Какве год резултате да су постигли, а рецимо Фореман је постао и најстарији првак свијета, Тајсон најмлађи, Холмс је први стигао до 48-0 у борбама, какве год Алијеве рекорде рушили, нико га није надмашио по утиску, по давању, по спремности на бескомпромисни генијализам давања, по харизми, по ономе што је дао Али. И по ономе што је радио и након бокса, или и уз бокс.

Оспораван? О ДА….И Новак је. Потцјењиван? Скоро увијек…

Сметња свакоме јер је самомислећи ходајући интелектуалац, што се од спортисте и не тражи…О ДА…

И све то је Новак Доковић. Као и Али.

С друге стране, Мухамед Али глуме, Марлон Брандо је рекао: „Ја сам дао право да живим вјеран себи, одбивши да будем овца.“

И остао је највећи свих времена. Због истог онога што је имао Али. И што има Новак.

Оно нешто више од свакога сличнога. Оно што се зове петља да се оде „до отказа“ када су све шансе против тебе, да се прво крене у битку са самим собом, па са противницима након тога, са злочестим и злонамјерним свијетом на крају и са невјерним Томама код куће. Заувијек невјерним.

Ко се такав родио, он не живи само „Сад и овдје“ и не живи само док сваки неурон мозга биологија не убије својом законитошћу.

Он живи вјечно. Не зато што се имао : „Рашта и родити“ , како каже Владика Раде.

Не. Он се родио такав.

Од Бога дато да буде највећи. Као и Али, као и Брандо.

Без обзира на националност и без обзира може ли се “ инат “ превести са српског на енглески или не.

Јер уз побједе на терену он пркоси и систему, као што су могли само Али и само Брандо ономад.

Систему по коме читав свијет живи у бразди заораној прадавно и у коју нас све, прије или касније, све уведу. Или сатјерају. Као овце.

НАЈВЕЋЕ, ИПАК, НЕ.

Зато инстинктивно волимо такве људе, не знајући их лично, јер раде оно што ми нити можемо, нити умијемо, нити имамо петљу за такво што.

Само је наша срећа да се живи у времену кад он игра и кад он живи.

Кад се свјетла позорнице спортске затворе за Новака, када прексјутра се нађе неко да обара његове рекорде (а сваки ће се кад тад и оборити па и онај Јармиле Кратохвилове у атлетици) као Тајсон Алијеве јуче, као Том Хенкс Брандове прекјуче, остаће Новаково срце које се не мјери рекордима, већ патњом којом се изложио да као витез оде „До отказа“ и побиједи и кад се није то могло.

Да се супротстави систему и побиједи га, као онда Али бацивши медаљу у Охајо и одбивши да иде у Вијетнам, као Брандо одбивши Оскара и уставши за права црнаца и Индијанаца када нико није смио, као Новак спавајући заточен у азилу бранећи право сваког у свијету да има право личног избора, или борећи се за право да свако има понос и право да каже да је Србин, иако нам је то забрањивано.

То могу само хероји. И не раде то да би испали хероји, него зато што их инстинкт правде тјера на то. Инстинкт бунтовништва. „Побуна је карактерни порив“ рекао је ономад велики Марлон.

А тенис? То је само прва станица овог човјека, који ће и након њега блистати својом храброшћу да своје шансе отме у било чему што буде смислио да уради.

Не сумњајте да ће се и даље борити против система, макар остао усамљен као Али, макар остао сам као и Брандо. Усуд генија, да. Наук нама просјечнима, дакако.

Јер „агаинст алл оддс“ или “ До отказа“ једино су у 20. вијеку могли Мухамед Али и Марлон Брандо.

У 21. за сада може само један човјек. Новак Ђоковић. Тражи се други.

Некога небо вјероватно спрема за следећи миленијум. 22-ги.

Овај 21- ви је резервисан за Србина, поријеклом из Јасеновог Поља, који је увијек ишао “ До отказа „.

И због кога је лијепо бити храбар и рећи да си Србин, макар на један дан. Или заувијек, па како ко воли.

Или из ината или „агаинс алл оддс“, бити слободан да мислиш својом главом, на крају. Упркос свему. Као и Мухамед, као и Марлон, као и Новак. Без обзира на вјеру, нацију и боју коже.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: