Када ако не сада, ко ако не ми

“Праве екипе су оне које се после пораза брзо враћају. Верујем у ову екипу”, рекао је селектор Светислав Пешић пред Доминиканску Републику.

Кошаркашка репрезентација Србије у недељу у 14 часова игра против Доминиканске Републике кључну утакмицу за пласман у четвртфинале Светског првенства.

Српски кошаркаши у петак су доживели тежак пораз од Италије, с обзиром да су имали шеснаест поена предности средином треће четвртине.

Просути толики плус и на крају изгубити утакмицу, што би рекао Дино Радончић у интервјуу за наш портал, ‘можемо да замислимо како им је’, али ако је хемија међу играчима добра, а видели смо да јесте, онда ће се пораз брзо архивирати и послужиће као мотивација за утакмицу против Доминиканске Републике.

“Орлови” морају да покажу од чега су саткани, играју за своју домовину, грб, све навијаче, што за оне који су прешли 10.000 километара да би их гледали, што за народ у Србији и шире, али пре свега за себе, пише Б92.

Кошаркаши никоме ништа не дугују, ту су јер воле да бране боје своје државе и да представљају Србију на највећој позорници, али дугују себи и време је да покажу понос и на крилима тога прођу у четвртфинале Мундобаскета.

Ако је све у тиму добро, као што сви тврде, где притом не мислимо на однос играч-играч, већ на целокупан Савез, Србија ће победити Доминиканску Републику, али ако се деси сценарио који нико не жели, онда је јасно да су те речи биле само завеса.

Није ни све савршено за Орлове на шампионату, повреде Петрушева и Аврамовића, затим случај са Симанићем, много је то дистракција, утиче на главе играча, али не сме се користити као алиби за пораз од Италије.

Не сме зато што Србије није одиграла лоших 40 минута, па да се каже како је од старта изгледала очајно и да ни у једном тренутку није имала шансу за победу, не сме, јер су кошаркаши и Пешић имали све у својим рукама, а опет су просули. За то нису криве повреде играча, нити стање Симанића.

Шта очекује Орлове?

Србија пред собом има екипу која некада не зна где јој је глава, а где реп, често недисциплиновану, али јако талентовану и способну да одигра сјајну утакмицу.

Селектор Че Гарсија направио је сјајну хемију, пре свега са најбољим играчем Таунсом, и то је први предуслов за успех на такмичењу.

Замислите сцену Богдановић, или Јокић да је на такмичењу, даје изјаву после утакмице, а Пешић му прилази, грли, говори да га воли и да је најбољи играч на турниру? Тој сцени смо присуствовали када је Д. Република победила Италију у првој групној фази.

Карипска држава јесте подбацила против Порторика и изгубила утакмицу коју није смела, али ни то није чудно када се зна да се ради о тиму који може да победи и изгуби од свакога.

Србија је много писменија екипа од Доминиканске Републике, има квалитетније кошаркаше, ширу клупу, али нема играча који је савршени “меч” за Таунса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: