А они су ХЕРОЈИ: „Излапео је Пешић. Отерао Теодосића. Не игра Јокић. Мицић неће да дође због Карија. Кари је малтретирао Недовића у Звезди. Богдан није лидер“

„Излапео је Пешић. Отерао Теодосића. Не игра Јокић. Мицић неће да дође због Карија. Кари је малтретирао Недовића у Звезди. Богдан није лидер. Треба довести Американца. Не треба довести Американца. Нема ко да игра четворку…“

И тако ближе и тако даље… Из недеље у недељу, јављали су се дежурни и недежурни, сматрали, палили, гасили, гасили па палили, радили свој или туђи посао, за свој или за туђи џеп. Или само зато што дају себи за право да говоре у јавном простору, у кафани, на улици. Јер се сви разумеју.
Па зашто су затворене две припремне утакмице, па зашто касни списак репрезентативаца, па зашто је Пешић повео 13 играча у Кину на турнир, па зашто у Кину на турнир, па слаби противници на припремама, па, па, па…

И на крају шта? На крају су сви они које су послали са ниподаштавањем тамо далеко одлучили да покажу ко су и шта су.
Да су Србија! Да не одустају! Да се не предају! Да могу бити сложни! Да могу бити браћа! Да им као таквима нико не може ништа!
Или ипак може… Нису им могли ништа преки судови код куће, навикли су на то, на коментаре знаних и незнаних, позваних и непозваних, али су им, нажалост, могли они који су игром случаја у руке добили и нож и погачу.
Кошаркашки ратови се не воде само код нас, воде се и на вишим нивоима и зато је финале Светског првенства доживело да су кошаркашку правду делили извесни људи који ни сами не знају како су се нашли у тако важној улози.
Можда ће кошарка у земљама одакле долазе, а то су Порторико и Мексико, достићи већи ниво због њиховог учешћа, али не можда, него сигурно неће бити већи од кошаркашког срца једанаесторице српских хероја, уз наравно 12. који је све морао да прати из болничке собе.
Неће бити веће ни од кошаркашког знања Светислава Пешића и његовог стручног штаба, нити је титула за Немце већа од поноса који сви осећамо због начина на који су се српски кошаркаши борили за дрес, грб и заставу, упркос неправди која је владала током целог финала.
Срце зна, срце се не може преварити, срце боли због неправде, али је срце велико као Русија и памтиће Светско првенство 2023. године као поприште херојских кошаркашких битака српских кошаркашких хероја.
Ту су, именом и презименом – Филип Петрушев, Никола Јовић, Вања Маринковић, Огњен Добрић, Богдан Богдановић, Алекса Аврамовић, Марко Гудурић, Стефан Јовић, Никола Милутинов, Душан Ристић, Дејан Давидовац, Бориша Симанић, а уз њих и Светислав Пешић, Марко Мариновић, Драган Тарлаћ, Оливер Костић, Саша Косовић, Ненад Јаковљевић, Огњен Стојаковић, Феђа Сретеновић, Стефан Радојичић, др Драган Радовановић, Милан Марковић, Душан Поповић, Душан Сајић, Вељко Николић, Небојша Илић, Иван Ивковић, Јовица Аничић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: