(Дис)квалификована већина

Пише: Батрић Бабовић 

Политика је игра бројева и ријечи. Принцип и политика најчешће имају диспропорцију. Диспропорција порађа нове комбинације, разлагања, прекомпоновања, могућности, немогућности, оствариве и неоствариве циљеве. Збир свега овога зове се галиматијас. У истој тој именици показало се да је 220 000 бирача против диктатуре и усидреног политичког вредносног система.

Пракса показује сушту супротност која садржи нефункционалност постојећег система и релативизацију слободно изражене изборне воље. Тако је у Скупштини Црне Горе више од 80 % парламентарних странака за западни војни савез. Колико је грађана за овај савез? Ко је то испитао? Јесу ли воље парламента и народа подударне? Са друге стране, Меморандум на прелазу 42. у 43. Владу породио је чај од нане. Релативизован је и поништен дух из августа 2020 године. Помјерене су границе могућег и немогућег, а правила принципијелне политичке игре сведена су на утопију. Најмањи политички субјекти добили су обрнуто пропорционалну заступљеност у извршној власти. Неки су добили дубину, а неки императив за кохабитацију.

Зато и није чудна игра око 44. Владе. Већину прави ко сабере 41 или више посланика. Своје личне, дужничке и ускостраначке интересе бране сви они који траже Владу од 41 или 49 посланика. Владу разарају и креатори броја 41 и креатори броја 49. Парадоксално, али је тако. Ако се направи извршна власт и заживи концепт економског програма, многи политичари или фикције међу политичарима одлазе на историјску разгледницу. Држава улази у већ формирано дужничко ропство, а дугове ће враћати генерације које долазе. Онда не постоји могућност да се све мијења на опште добро, а многима је до уходаних траса и јефтиног прибора којим се грабуља корист за незасите политичке дробове. Неки посланици из прошлог сазива мораће на дванаестомјесечну апанажу, а неки на нове распореде и дужности. Мало је нових лица у новом сазиву. Ребаланс је извршен са неколико пензионера и измјена млађом политичком гардом. Нема изборног закона, не постоје прецизирања да се укину предизборне коалиције, фале Закони о Влади и Скупштини… Има ту још безброј комбинација и варијетета свих врста који нису за описивања. На крају треба рећи да су посланици средства у рукама дипломатских комбинаторика. Част ријеткима. Неком унутра и многима вани није стало да Црна Гора постане уређена држава. Власт и опозиција су релативни и лако промјенљиви појмови. Колонија игра своју игру са колонијалистима. А већина било да је ријеч о бирачима или о Скупштини само је фиктивни покривач реалне црногорске голотиње!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: