Зараде по престанку функције траже 34 бивша посланика

Административном одбору Скупштине Црне Горе достављени су захтјеви 34 посланика 27. сазива црногорског парламента за остваривање права на накнаду по престанку функције, саопштено је „Дану“ из те институције. Како прецизирају, исти захтјев је предало и 10 савјетника, и то осам бивше предсједнице Скупштине Данијеле Ђуровић и два бивше потпредсједнице Бранке Бошњак. Плата посланика у просјеку износи око 2.000 еура, тако да ће у случају остваривања тог права трошак за државни буџет по том основу бити око 68.000 евра на мјесечном нивоу, а око 816.000 евра за годину дана.

Према подацима које нам је доставила Скупштина, на списку функционера који су тражили плату годину дана по престанку функције налази се и бивша предсједница Скупштине Данијела Ђуровић, којој је зарада износила око 2.500 евра.

На списку посланика који су тражили зараду по престанку функције највише их је из редова Демократске партије социјалиста и бившег Демократског фронта, јер су те партије имале и највише посланика. Плату по престанку функције тражили су Јованка Лаличић, Сузана Прибиловић, Предраг Секулић, Предраг Бошковић, Мевлудин Нухоџић, Далиборка Пејовић, Весна Павићевић, Душко Марковић, Драгица Секулић, Бранимир Гвозденовић, Милош Николић, Нела Савковић Вукчевић, Миомир М. Мугоша и Петар Ивановић (Демократска партија социјалиста); Никола Бајчетић, Максим Вучинић, Драган Бојовић, Дејан Ђуровић, Јанко Милатовић, Бранка Бошњак, Владан Раичевић, Наташа Јеврић и Јованка Богавац (Демократски фронт); Драган Вукић и Богдан Божовић (Социјалистичка народна партија) Иван Брајовић (Социјалдемократе), Драгица Анђелић (Социјалдемократска партија), Андрија Поповић (Либерална партија), Суада Зороњић (Грађански покрет УРА), Марко Милачић (Права Црна Гора) и Албин Ћеман, Валентина Минић и Тамара Вујовић (Демократска Црна Гора).

– Поред захтјева ранијих посланика, Административном одбору достављени су захтјеви за остваривање права на накнаду по престанку функције савјетника раније предсједнице Скупштине Црне Горе Данијеле Ђуровић, и то: Гавро Голубовић, Јован Рађеновић, Милисав Ћорић, Вук Микић, Веселин Бакић, Анастасија Вујошевић, Марија Радиновић и Сања Јокић. Захтјеве за накнаду по престанку функције поднијеле су и Неда Паповић Марковић и Аника Бајић, савјетнице раније потпредсједнице Скупштине Црне Горе Бранке Бошњак. О наведеним захтјевима Административни одбор ће одлучити на првој сједници одбора у 28. скупштинском сазиву – саопштено је „Дану“ из Скупштине.

Нико се не одриче привилегија

Према закону, чак и да су на функцији провели само један дан, функционерима се из државне касе исплаћују накнаде у висини зараде коју су примали у последњем мјесецу прије престанка именовања. Медији су раније објавили да је након промјене власти 2020. око четири милиона еура исплаћено за надокнаде функционерима бивше власти из Демократске партије социјалиста, а након тога је брзо разријешена и влада Здравка Кривокапића, чији су министри такође, као и бројни други функционери, остваривали право на надокнаду. Овај закон донијела је власт у којој је доминантну улогу имала Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића, која је након три деценије поражена на изборима у августу 2020. Тада су већину освојили Демократски фронт, Демократе и Грађански покрет УРА, који су у децембру исте године изабрале владу Здравка Кривокапића. Ни та влада, ни актуелна мањинска влада у техничком мандату, на челу са премијером Дританом Абазовићем, нијесу измијениле ниједан закон који доноси привилегије функционерима. Напротив, сви су наставили да уживају у привилегијама које је законски креирао ДПС, а које су они оштро критиковали док су били опозиција.

Према Закону о зарадама у јавном сектору, највиши државни функционери у држави, којих је, према том правном акту, око 500, имају право да по престанку функције примају плату још годину дана. У том закону се прецизира да је износ накнаде у висини зараде коју је функционер примао у посљедњем мјесецу прије престанка функције, уз одговарајуће усклађивање.

– Накнада се остварује на лични захтјев корисника, који се подноси најкасније 30 дана од дана престанка вршења функције. Ово право престаје прије утврђеног рока ако корисник заснује радни однос, буде изабран, именован или постављен на другу функцију на основу које остварује зараду, оствари право на пензију или ако то затражи – наводи се у закону, који предвиђа и да се право на зараду може продужити за још годину дана ако у том периоду његов корисник стиче право на пензију.

Рјешење о остваривању права доноси радно тијело органа које је изабрало, именовало или поставило јавног функционера.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: