Шта би то Запад да сакрије у Њујорку о Косову и Метохији

Уверен сам да су неке западне земље сугерисале генералном секретару УН Антонију Гутерешу да промени формат седнице СБ УН о Косову и Метохији како би она била затвореног типа јер не желе да се дискусија о тој теми распламса, коментарише за Спутњик извештај генералног секретара, дипломата и дугогодишњи амбасадор при УН Владислав Јовановић.

Како је Гутереш могућност затворене седнице Савета безбедности већ навео у свом извештај о стању на Косову и Метохији, Јовановић сматра да је јасно да неки не желе да се сазна целокупна истина о ситуацији у нашој јужној покрајини, истичући да овакве седнице обичну заврше неком штуром изјавом за јавност.

Затворена седница – затворена уста Србији

За Јовановића не пије воду разлог којим је Гутереш образложио потребу оваквог формата седнице о КиМ, а то је, конкретно, „искренија дискусија о изазовима имплементације споразума ЕУ из фебруара који је требало да доведе до деескалације сукоба на северу КиМ“.

„Јасно је да не желе дискусију о КиМ која би обухватила и шире проблеме. Посебно јер ће и српски председник бити у то време у УН, а он је као и прошли пут одлучан да се о овој теми говори отворено и о суштини проблема. На овај начин ће му бити сужено или онемогућено да својим излагањем привуче пажњу света,“ упозорава наш саговорник.

Запад посебно, како каже Јовановић, не жели да свет поново чује које су последице повреда међународног права са њихове стране, о чему је већ српски председник говорио у УН, као и да укаже на ситуацију која се на КиМ дешава где су једине жртве Срби, о чему Запад углавном ћути.

„Запад редовно позива обе стране на смиривањем ситуације а никада неће прозвати само Приштину због онога што чини на КиМ. Иза тога се крије систематско кочење и саботирање чињенице да Приштина није извршила обавезе које је на себе преузела. Из тих разлога је вероватно у тим западним центрима процењено да би најбоље било да све то остане између четири зида на тој затвореној седници,“ верује Јовановић.

Он се слаже и да је један од разлога зашто се тражи затворена седница питање Бањске и свега што се тамо дешавало.

„Сигурно да има и тога јер су ту ствари остале нерашчишћене, а Србија о томе не би ћутала. А ту би могли да поставимо и нека важна питања по питању ангажованости и Кфора и Еулекса и њихове неактивности да спрече оно што се тамо десио,“ напомиње Јовановић.

На питање да ли је могуће да се спречи одржавање затворене седнице, наш саговорник каже:

„Прво, када се договарају о дневној реду седнице то је договор иза затворених врата не може да се користи право вета, него се одлучује већински. Дакле, девет гласова треба да буду за, како би седница била затвореног формата. Запад има обезбеђене те гласове већ сада, јер приликом избора несталних чланова СБ УН воде рачуна да међу тим земљама имају довољан број својих следбеника. Тако је и у овом случају,“ објашњава Јовановић.

За Запад Унмик не постоји

Саговорник Спутника се осврнуо и на захтев Америке и Велике Британије који се налази у извештају Гутереша да се промени формат Унмика што, подсећа он, није први пут.

„Они Унмик не виде више као мисију од значаја нити њу у нешто уплићу нити питају за нешто. Они желе да се све пребаци на ЕУ и на мандат те мисије доле како би лакше дошли од решења јер је јасно да је ЕУ мисија и на терену, и у преговорима наклоњена Приштини и њиховом крајњем циљу а то је признање Косова као државе. Запад само толерише присуство Унмика на КиМ али зато наглашава улогу ЕУ и Кфора као део коначног решења косовског питања,“ примећује Јовановић.

Шта пише у извештају Гутереша

Интересантно је да је један од разлога који је Гутереш навео као повод за седницу затвореног типа о КиМ и тензија која је обележила седницу Генералне скупштине УН одржану 21. септембра, када је председник Србије отворено говорио да Запад крши међународно право, не поштује Резолуцију 1244 УН, као и о НАТО бомбардовању СРЈ и помоћи Запада Приштини у њиховој одлуци о једностраном проглашењу независности.

Гутереш је такође додао да су чланови Савета безбедности јединствени у подршци дијалогу којим посредује Европска унија, али да постоје дубоке поделе између пет сталних чланица – оних које признају тзв. Косово (САД, Велика Британија и Француска) и подржавају владу у Приштини, и оних које то не признају (Русија и Кина) и снажно подржавају позицију Србије.

Иначе, међу несталним чланицама Савета безбедности које ће присуствовати седници седам признаје тзв. Косово (Албанија, Габон, Гана, Јапан, Малта, Швајцарска и Уједињени Арапски Емирати), а три не признају (Бразил, Еквадор и Мозамбик). Питање око кога нема сагласности сталних чланице СБ УН је питање измене УНМИК-овог мандата. САД су тражиле окончање мандата Унмика и смањење учесталости седница о ситуацији на КиМ, слично као и Велика Британија, док се Русија противи тој идеји и залаже се за отворене и редовне седнице СБ УН о КиМ.

Гутереш је у извештају истакао и да ће СБ УН наставити да прати дипломатске напоре за унапређење дијалога између Београда и Приштине и све напоре као постизању коначног, правно обавезујућег споразума.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: