Српска Јованка Орлеанка – увијек поносна на своје српско!

Лик једне од највеличанственијих изданака српског рода – жене ратника, жене која је обиљежила Велики рат и из њега изашла са златном Крађорђевом звијездом са мачевима, златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ и другим бројним одликовањима – лик Милунке Савић, с пуним правом, украшава билборде ИН4С-а у оквиру кампање „Поносни на своје српско“.

Пар ријечи о њој…

Рођена је крајем 19. вијека у селу Копривница, недалеко од Рашке. Учествовала је у балканским ратовима под именом Милун Савић. Шишала се и повијала груди како се не би открило да је жена. Милункина „тајна“ откривена је пошто је у Брегалничкој бици (1913) рањена у груди.

Ипак, због храбрости коју је показала у борби, рат је завршила са чином каплара српске војске.

У Првом свјетском рату била је дио чувеног „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. За показано јунаштво у Колубарској бици одликована је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“. Милунка је преживјела и велику аустроугарску и бугарску офанзиву и повлачење преко Албаније.

У јесен 1915. године Милунка је, у Македонији, тешко рањена у главу и тако повријеђена повлачила се преко Албаније. После неколико мјесеци опоравка вратила се на Солунски фронт, гдје је учествовала у биткама које српска војска води на љето и јесен 1916. године.

Милунка Савић је показала велику храброст у борбама – заробила је 23 бугарска војника, помагала у достављању муниције, истакла се у бомбашким нападима.

Престолонаследник Александар Карађорђевић одликовао ју је 1917. године војничком златном Карађорђевом звијездом са мачевима, убрзо затим добија и одликовање француске војске – Легију части, а касније и француки Ратни крст и официрску Легију части.

Одликована и храбра жена борац изазивала је дивљење савезничких војника који у својим редовима нису имали жене борце. Појава жена бораца у српској војсци била је револуционарна. Поред Милунке, било је још двадесетак жена у нашој војсци.

После рата, хероина Великог рата радила је у Босни и Херцеговини као куварица, болничарка, прегледачица у фабрици војних униформи. Тада се удала за Вељка Глигоровића, са којим је добила кћерку Милену, али је убрзо усвојила још три ћерке: Вишњу, Радмилу и Зорку.

Међутим, брак је кратко трајао, тако да је Милунка сама подигла четири ћерке. После ургенција сабораца, 1929. године се запослила као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, гдје је провела највећи дио радног века.

После Другог светског рата Милунка Савић радила је и као чистачица у београдским кафанама. Хуманост је показала и тако што је ишколовала још око тридесеторо деце.

Умрла је 5. октобра 1973. године. Иако је у медијима (читуљи у новинама) првобитно било најављено да ће Милунка Савић бити сахрањена у Алеји великана, то се није догодило. Сахрањена је у породичном гробу на Новом гробљу.

Милунка Савић, српска Јованка Орлеанка иако једна је од најпознатијих жена бораца у светској историји, у својој земљи није доживјела заслужени помен у уџбеницима, али јесте вјечну славу међу српским борцима за слободу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: