Нацрт Резолуције ЕП о КиМ: Четири мере ако се утврди одговорност Београда за напад у Бањској

Посланици Европског парламента требало би у четвртак да се изјасне о нацрту предлога „Резолуције Европског парламента о недавним дешавањима у дијалогу Србија-‘Косово'“, документу који није правно обавезујући, а у који је Танјуг имао увид.

У документу ЕП се у прилично оштром тону, поводом напада на тзв. косовску полицију 24. септембра, Београд и Приштина позивају на смиривање тензија, а од Европске комисије и Европског савета се тражи да предузму мере против Србије уколико се утврди да је била директно умешана у та дешавања и да власти у Београду нису спремне на сарадњу.

Од Европске комисије се захтева да замрзне средства која су Србији обезбеђена у оквиру Инструмента за претприступну помоћ III, али само уколико резултати истраге покажу да је Србија била директно укључена у те нападе.

У документу се Европски савет позива да усвоји циљане рестриктивне мере, које укључују, али се не ограничавају, на замрзавање имовине и забране путовања, а усмерене су против, како се тврди, „дестабилишућих актера“ на северу КиМ и наводних вођа великих мрежа организованог криминала.

„Савет се позива да следи пример Сједињених Америчких Држава и уведе циљане мере против Милана Радоичића“, наводи се у документу.

ЕУ да подржи истрагу приштинских власти о Бањској

У документу, који је саставило пет парламентарних група, обе стране се позивају да раде на смиривању ситуације на северу КиМ и избегавају било какву реторику или акцију која би довела до даљег повећања напетости.

Европарламентарци апелују на ЕУ да подржи истрагу приштинских власти, укључујући подршку Еулексу и траже да се починиоци приведу правди без одлагања.

Приштинске власти се, са друге стране, позивају да објаве све доказе у вези са инцидентом, а међународне институције на КиМ, укључујући Еулекс, да процене доказе.

Од Србије се тражи да спречи „сваки шверц оружја“ преко административног прелаза, а Приштина да ради на отвореној трговини за сву робу и услуге.

У документу се осуђује и, како тврде, распоређивање српске војске у близини административне линије и тражи од Београда да, како даље наводе, „повуче опрему, укључујући противваздушне системе и јединице тешке артиљерије“.

Уз осуду дешавања из маја ове године када је нападнут Кфор, та мисија се позива да успостави план за обуздавање нереда на северу КиМ са, како се наводи, чврстим елементима који могу деловати као одвраћање у случају даље ескалације.

Истовремено се поздравља одлука НАТО-а да опреми Кфор тежим наоружањем како би имао већу борбену моћ.

Београд и Приштина се позивају на јачање сарадње у борби против организованог криминала, а Кфор и Еулекс да спроводе редовне заједничке безбедносне процене на северу КиМ.

Изражава се жаљење јер је београдски суд одбио позив Јавног тужилаштва у Београду за одређивање притвора Милану Радоичићу, с обзиром да, тврде европарламентарци, постоји опасност од његовог бекства, и с обзиром да је Радоичић преузео одговорност за организовање напада 24. септембра.

Изражава се и забринутост због могућности да сви актери одговорни за напад у Бањској не буду изведени пред лице правде.

Спровести све досадашње споразуме

Београд и Приштина се позивају да осуде све облике насиља и провокације, и да се уздрже од свих акција које могу додатно да појачају тензије, поткопају мир и стабилност у региону. Од две стране се тражи да активно раде на мирном решавању спорова кроз дијалог у коме посредује ЕУ.

Европосланици су позвали и на одговарајућу истрагу о свим етничким нападима широм КиМ, укључујући нападе на мост у Бистрици и у Штрпцу на православно Бадње вече.

Они су позвали ЕУ да ојача своју улогу посредника у дијалогу Београда и Приштине на Западном Балкану и да предложи нов, иновативан и уравнотежен приступ посредовању између страна како би се превазишао тренутни застој.

Апеловали су на високог комесара за безбедност и спољну политику Жозепа Бореља и специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака да унапреде дијалог на проактиван начин и поднесу извештај Европском парламенту најкасније до краја 2023. године.

Власти у Београду и Приштини позивају се да у потпуности спроведу Бриселски споразум од 27. фебруара ове године (француско-немачки план), његов Анекс за имплементацију (Охридски споразум) од 18. марта као и све претходне споразуме, а Приштина да без даљег одлагања успостави Асоцијацију/Заједницу општина са српском већином (ЗСО), у складу са Бриселским споразумима из 2013. и 2015. године, Уставом „земље“ и пресудом Уставног суда из 2015. године.

Истиче се да је и даље од кључног значаја одржавање превремених локалних избора у четири општине на северу КиМ како би се ублажиле напетости и подстакле власти да обезбеде пуно учешће свих политичких партија на слободним, поштеним, демократским и мирним изборима, а да се Срби на КиМ врате у косовске институције.

С тим у вези, Приштина се позива да појача напоре за реинтеграцију Срба, као и иницијативе за укључивање српске заједнице у политику Приштине.

Европски савет се позива да укине мере уведене против Приштине, а Европска комисија се позива да буде поштен посредник у процесу нормализације.

Београд и медији у Србији позивају се да се уздрже од говора мржње против грађана КиМ и „ширења лажи о етничком чишћењу и погромима“ на КиМ, за шта, сматрају европарламентарци, не постоје докази.

О предлогу нацрта Резолуције европосланици ће се изјаснити на седници заказаној за четвртак, а овај документ као и све друге Резолуције није правно обавезујући.

Чланица Делегације Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе Елвира Ковач изјавила је за Танјуг, поводом тог документа – у коме се, између осталог, ЕУ позива да уведе мере против Србије, попут оних уведених против тзв. ‘Косова’ – да би требало схватити да та резолуција није обавезујућа и да је за увођење санкција потребан консензус који тренутно не постоји међу чланицама.

„Требало би схватити да ова резолуција није обавезујућа, шта год рекао ЕП који је у последње време најкритичнији од свих европских институција. Ако упоредимо Европску комисију, Савет и ЕП, њихове резолуције нису обавезујуће и за конкретно увођење санкција је потребан консензус који тренутно не постоји међу чланицама у вези са Србијом“, истакла је Ковач.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: