ИН4С

ИН4С портал

Умиру чекајући правду

1 min read

najdan brajkovic

Најдан Брајковић, земљорадник из куршумлијског села Мала Косаница надомак административне линије с Косовом, има 74 године, а већ деценију се бори за своју парцелу од два хектара и 14 ари у Мердару. Када је 1999. године дошао Кфор, пољски контингент запосео је део његовог имања. Брајковић је пет година покушавао да се са Пољацима договори, а након тога му је земљу заузео Албанац.

Правду годинама тражи пред судом у Подујеву, али правде нема.
– Кад је дошао пољски контингент на пола хектара моје парцеле, и на делу имање још једног комшије, подигли су монтажне бараке. Покушавао сам да са њима причам, да договорим надокнаду, али су ми одговорили да не могу да ми помогну и да идем у Приштину у суд Кфора да се жалим.

Али, те 1999. нити сам имао пара за пут, а и ситуација је била таква да за мене као Србина није било безбедно да тамо путујем. Убрзо је дошла и њихова електродистрибуција и довукла струју до пољских барака, а преко моје парцеле су поставили две бетонске бандере и помоћну трафо-станицу.

Пољски војници су ми саветовали да одем до дистрибуције у Подујеву и покушам да издејствујем новац што су без питања саградили бандере на мојој земљи. То сам покушао, али од тога није било ништа – прича Брајковић.

После пет година, понуду за атрактивну Најданову земљу, која се налази на прелазу поред пута и стационара царине, дао му је један Албанац, али осим симболичне суме за капару овај земљорадник ни динара више није видео.

Исцрпљујућа борба

Албанац тајно присвојио земљу: Славиша Гарић

Славиша Гарић каже да је борба за имовину финансијски исцрпљујућа за породицу.
– Сваки одлазак адвоката за Подујево кошта бар 500 евра. После свих ових година, исцрпљени смо и психички и финансијски – каже Гарић.

Годинама чекају позив суда

Готово идентични сценарио догодио се и Милији Миловановићу, који данас живи у Реснику код Крагујевца.

  • Нашу земљу код Мердара заузео Албанац и неће да плати. Наших 34 ара се налази исто поред пута, у близини Најданове земље. Имамо документацију да је све то наше, жалили смо се суду у Подујеву, али нас они већ три године не позивају на рочиште.

  • Судије нам стално понављају – Чекајте на ред, али тај наш ред никако да дође. Био сам и код председника суда који ми је лично рекао да су папири који узурпатори имају фалсификат. Онда смо мој рођак Славиша Гарић и ја обновили земљишне папире, и у српском и у албанском катастру, али Албанац неће да оде са земље и готово! На мојој парцели је направио паркинг простор и стамбену зграду. Док он наплаћује паркирање и зарађује, ми се мучимо да докажемо оно што је јасно код дан. Суд у Подујеву не реагује – огорчен је Миловановић.

Тражио сам га годинама, али он се није јављао. Тек после шест година ме је сам назвао и тражио да „поравнамо дугове“ јер је желео и остатак мог имања. Нисмо се договорили, али је он без дозволе ушао у моју парцелу са булдожерима, ровокопачима и ваљцима. Мој адвокат је уложио тужбу пред Општинским судом у Подујеву, али већ 10 година нисам добио позив за суђење – револтиран је Брајковић.

Славиша Гарић, који живи у Смедереву након смрти оца, односно кад је завршена оставинска расправа сазнао је невероватну чињеницу – да парцела у Мердару две деценије није у породичном власништу.

  • Отац је преминуо 2003. године, а кад је завршена оставинска расправа 2007. године тетка је отишла у Мердере да се сви укњиже, и тада смо открили да имање није наше. Сазнали смо да је Мустафа Бећири, који је по сличном сценарио дошао у посед и других српских имања, уз четири лажна сведока успео да убеди суд да је од мог покојног оца још 1987. године наводно купио имање.

Трактором у српску њиву

Покушаји узурпације дешавају се и данас. „Вести“ су недавно писале о таквом случају који се догодо мештанима Чаглавице, крај Приштине где је пред њиховим очима Албанац трактором ушао у српску њиву.

Он је све то заправо извео 2007, а како је успео да то изведе и још да направи да је две деценије раније склопио уговор то само знају они који су му то недело омогућили. Имам и српске и косовске папире да је имање наше, осим тога, мој отац је 2003. године пријавио узурпацију имања – ако је продао што би пријављивао, и што се тај Мустафа који живи у близини није тада огласио да је имање његово. Све то стварно нема смисла – каже Гарић.

Породица је одмах уложила жалбу на одлуку суда у Подујеву, али им од 2008. године рочиште до ове године није заказано.

  • Уз све то, судија који је изрекао пресуду да земља припада Албанцу је преминуо, а од четири лажна сведока, тројица су већ наредне године умрла. За Бећирија се зна, као и за фору на коју долази до имања. Али, ником ништа.

Џаба пријавио Еулексу

Милија Миловановић каже да је свој случај пријавио и мисији Еулекс.
– Пријавио сам у Приштини Еулексу. Међутим, они су ми рекли да дођем код њих, али да донесем потврду да суд у Подујеву није способан да заврши поступак. Међутим, ови у суду у Подујеву не дају ми такву потврду – прича Милија.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *