Као из воде

         Београдска политичка бања, вербална инсталација (Фото: Н. М.)

С наградом „Бранко Ћопић“ у рукама, запљускиван и даље таласима адреналина након бесједе у Српској академији наука и уметности, таксијем хитам ка клиници која је већ била у посједу сазнања колики сам комад здравља оставио пишући роман „Једро наде“. Хоће ли ове године бити за љетовање? – питам београдског таксисту с небеоградским акцентом. – А, не, неће – каже – премда бих сада, овог тренутка запалио на Халкидики...

Из клинике се по врелом дану на +34°Ц враћам с црним облацима изнад главе. Петак је, дванаести јун, поподне. Почиње манифестација Ноћ књиге.

Прије неголи ћу се обратити публици, срео сам Уроша Петровића како посвећено испред књижаре Делфи СКЦ прича с 8-годишњим дјечаком. – Марко је генијалац – каже ми Урош – већ решава загонетке чија се тежина мери са шест гинкових листића! – Мислиш ли да ће једног дана да напусти земљу? – питам. – Сигурно хоће – клима главом чувани писац књига за дјецу.

Какво је ваше мишљење о апелу премијера Вучића да се ове године летује у Србији, на планинама, језерима и у бањама? – изговара водитељка програма и ка мени окреће микрофон. Одговор се с разгласа чује и у добром дијелу Ресавске: Једно је – кажем – када Путин посавјетује Русе да љетују на Криму, јер је Крим на мору, и у саставу је Русије, а сасвим друго када Вучић планине, језера и бање претпостави једином флуиду за који се пословично веже љетовалишна асоцијација – а то је море. Ничим се – казао сам – не може угасити жеља да они платежнији међу нама запљусну једно од свега два наша мора, а то је грчко.

Да није тако, размишљао сам потом, па зар би Палма на излазу из Јагодине и помислио да постави ознаку колико је тачно у стотинама километара удаљена „њихова“ плажа у Грчкој?

Јагодински аква-парк, и многа друга слатководна купалишта, с Адом Циганлијом на челу, шта су него прва помоћ за тијелом нетом стасале, за емоционално управо склопљене, за оне који немају новаца, на крају – за оне који нису благословени географијом.

С друге стране, нико не би требало да завиди рођеним Приморцима, осим на оптици, јер бајковити пејзаж имају сваког дана у оку. Просјечан се Приморац ријетко кад стигне да окупа. У мору махом сезонских послова, од посла нема кад.

Током Ноћи књиге опазио сам да у књижари Делфи СКЦ има више наслова о мору неголи што је у нама времена – не само да сва та мора умоченим прстом лизнемо, него да све те књиге олизаним прстом уопште прелистамо.

Дебото се много урадило да Србија остане без мора. Ко нас је клео, није дангубио. Вучићев апел ка подстицању домаће туристичке привреде имао би (више?) смисла да му је претходио (искрен?) апел за подстицање домаће привреде, спутавање увоза и стимулисање останка образованих људи.

Мали Марко с почетка текста већ је за корак ближи одласку из Земље.

Његова генерација расте као из воде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: